Председник Праве Црне Горе Марко Милачић боравио је у тродневној посети Паризу где је, између осталог, говорио на конференцији одржаној поводом две деценије од бомбардовања Југославије, под називом „20 година касније, пандорина кутија још увек отворена“.
На конференцији су, осим Милачића, говорили чувени француски пуковник Жак Хогар, новинар и ратни извјештач листа Фигаро Рено Жирар, новинар и хуманитарац Никола Мирковић као и професор геополитике на универзитету у Версају Алексис Трудо.
Говор председника Праве, Марка Милачића преносимо у целости:
„Чини ми се да нема државе на свијету, а ја сам безмјерно тужан због тога, која је попут моје Црне Горе прогутана од стране једног зла. Бомбардовање, чија је прва бомба прије двадесет година пала на територију Црне Горе, у мојој земљи и даље траје. Оно што је започело бомбама, које су у селу Мурино угасиле животе троје ђеце, настављено је након тога, све до данас, НАТО политиком, мимо воље већине народа.
Црна Гора је једина земља у историји НАТО савеза која је постала чланица НАТО савеза, а да ју је НАТО претходно бомбардовао. Та срамна и морбидна симболика била је један од разлога зашто је НАТО уложио толико напора да нас прогута. Тиме је послата порука, веома важна за НАТО пропаганду: погледајте колико смо моћни и неизбјежни када нам се прикључују и они које смо недавно бомбардовали и чију смо ђецу убијали. Тиме се зло вратило на мјесто злочина у жељи да се прикаже као добро. Црна Гора је учлањењем у НАТО издала саму себе и пљунула себи у лице.
Нема државе на свијету која боље од Црне Горе у ове двије деценије од бомбардовања сликовитије демонстрира, на својој кожи, сву погубност, несрећу и зло које НАТО савез носи са собом. Да би окупирали једну земљу, а то НАТО ради и са Црном Гором, није довољно само физички је окупирати, бомбардовати и дисциплиновати. Зато је оно што се у Црној Гори дешава након НАТО интервенције, то политичко и духовно бомбардовање, значајније, перфидније и опасније. За окупацију једне земље и једног народа, да би окупација била потпуна, прије свега потребно је бомбардовати биће и душу земље и народа. То се свих ових година догађа са Црном Гором.
Марионете тог духа атлантизма, они који на челу са Милом Ђукановићем владају Црном Гором у претходне три деценије, имају јасан задатак: стерилисати Црну Гору, одрадити јој пластичну операцију и од ње створити колонију и сателита, послушника без јасног идентитета, без чврстог интегритета, без вјере, ријечју – од Црне Горе каква је некада била, створити безлични и лажни Монтенегро.
Ђукановић и екипа, који тај посао одрађују у Црној Гори, због тога системски уништавају Српску православну цркву, српски језик и српску ћирилицу, темеље идентитета Црне Горе. У том планском и споља диригованом процесу искорјењавања Црне Горе, они су, мимо воље већине грађана, признали независно Косово чија је Метохија некада припадала Црној Гори. Остаће упамћена изјава актуелног премијера Црне Горе Душка Марковића, који је дословце казао да је и поред 85% грађана који су били против признања независности Косова, званична Црне Гора то ипак визионарски учинила. Такав процес је анти-демократски, анти-српски, анти-црногорски и прије свега анти-људски.
Да би бомбардовање, али сада другим средствима, узело више маха и да би процес украинизације, који се спроводи у Црној Гори, био потпун, у мојој земљи се води анти-српска, али и анти-руска политика.
Намјера је очигледна: као што је НАТО бомбама, прије двије деценије, рушио мостове по СР Југославији, тако и црногорска власт свих ових година руши мостове које вјековима Црну Гору повезују са својом браћом у Србији и Русији. Формализација тог процеса догодила се када је Црна Гора мимо воље већине и мимо референдума, постала дио НАТО савеза који се никада није ни извинио, а камоли да је неко кривично одговарао за побијене људе и побијену ђецу током бомбардовања 1999. године.
Интерни податак Владе Црне Горе који сам лично објавио и који никада није демантован, говори следеће: 84% грађана Црне Горе, и то са трендом раста, сматрало је да одлуку о учлањењу у НАТО савез треба донијети на референдуму. Референдума није било зато што је режим одлично знао да ако би га било Црна Гора никада не би постала чланица НАТО савеза. НАТО савез је то такође знао и због тога подржао наум црногорске власти да се о тако важном државном и цивилизацијском питању одлучује у Парламенту. Тако изгледа НАТО „демократија“, исто како је НАТО „демократија“ изгледала 1999. године.
Званичној Црној Гори су данас ближи ратни злочинци Хашим Тачи и Рамуш Харадинај него челни људи Србије и Русије, држава са којим вјековима дијелимо историју и судбину. Званична Црна Гора шаље своје војнике у мисије на Косову. Званична Црна Гора шаље свог официра у Книн на прославу Олује. Званична Црна Гора уводи санкције Русији. Све то су последице погубне НАТО политике и њених марионета.
Ипак срећа је што, убијеђен сам, већински народ Црне Горе у себи чува искру истине и слободе, а ја ћу, као један од представника нове генерације политичара, читав свој живот посветити да Црну Гору ослободимо и вратимо тамо гђе је некада била, да је вратимо својим коријенима, да је вратимо на пут који доликује нашим великим прецима, а који заслужују наши потомци. Хвала вам у име слободног народа Црне Горе.“, закључио је Милачић.
Медијски тим Праве Црне Горе