Председник Републике Српске Радован Караџић осуђен је јуче у Хагу на доживотну робију, што га чини седмим Србином који је осуђен на такву казну, а чак 65. који се нашао на хашкој оптуженичкој клупи. Осим Срба, оптужено је 33 Хрвата, девет Бошњака и седам Албанаца, међу којима су и они којима је оптужница повучена или су у међувремену ослобођени кривице.
На доживотну робију пред хашким судом, осим Радована Караџића, осуђени су Здравко Толимир, српски генерал и бивши начелник Генералштаба, а уједно и помоћник генерала Ратка Младића током рата у Босни и Херцеговини, Вујадин Поповић, бивши официр Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини, Ратко Младић, начелник Главног штаба Војске Републике Српске, Милан Лукић, вођа паравојне формације Бели орлови, Станислав Галић, бивши генерал и командант Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске и пуковник Љубиша Беара, начелник безбедности Главног штаба Војске Републике Српске.
Милан Мартић
На 35 година затвора осуђен је због „убиства, притварања, мучења, нехуманих дела, окрутног поступања, напада на цивиле, депортације и присилног премештања несрпског становништва, безобзирног разарања верских објеката и пљачки“ Милан Мартић, бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине.
Он се тренутно налази на издржавању затворске казне у Естонији. Мартић се 2002. године предао Хашком трибуналу, који га је оптужио за злочине почињене током постојања РСК.
Небојша Павковић
Пензионисани генерал-пуковник Војске Југославије, који је у периоду од 2000. до 2002. године обављао дужност начелника генералштаба Војске Југославије, а током рата на Косову и Метохији 1999. године био командант Треће армије ВЈ, Небојша Павковић, осуђен је на 22 године затвора.
Више од две деценије Павковић ће провести иза решетака због злочина против човечности и то за депортацију, присилно пресељавање, убијање и прогон.
Павковић се, такође, предао Хашком трибуналу 2005. године, да би четири године касније био осуђен на затворску казну.
Стојан Жупљанин
Бивши начелник Центра службе безбедности у Бањалуци и бивши саветник председника Републике Српске за унутрашње послове Стојан Жупљанин, осуђен је пред Међународним трибуналом за бившу Југославију за ратне злочине над муслиманима и Хрватима, које је починио током рата у Босни и Херцеговини. Жупљанин ће иза решетака провести 22 године.
Њему су лисице на руке стављене јуна 2008. године у Панчеву, међутим он је у први мах скривао идентитет, представљајући се као Брансилав Вукадин. Ипак, дан касније је ДНК анализом потврђено да је реч о особи коју тражи Хаг, а пет година касније осуђен је на затворску казну.
Момчило Крајишник
Српски политичар који је био први председник Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник, иако никада није обављао извршну функцију, 2006. године проглашен је кривим пред Хашким трибуналом као члан Ратног председништва због прогона мањина, етничког чишћења и геноцида у Босни и Херцеговини на 20 година затвора.
Ипак, након што је одслужио две трећине казне, 2013. пуштен је на слободу. Занимљиво је да је Крајишник после смрти Слободана Милошевића постао највише рангирани политичар који је оптужен пред Трибуналом, а након изласка из затвора, у Бањалуци и на Палама је дочекан као херој, јер се сматра једним од твораца Републике Српске.
Никола Шаиновић
Бивши премијер Србије и потпредседник Владе Југославије Никола Шаиновић осуђен је на 22 године затвора по оптужници која га је теретила за ратне злочине на Косову 1999. године. Хашки трибунал је подигао заједничку оптужницу против Милошевића, Шаиновића, Милана Милутиновића, Драгољуба Ојданића и Влајка Стојиљковића, маја 1999. године.
Шаиновић се, међутим, 2003. године предао и бива пребачен у Хашки трибунал. Године 2009. осуђен је на 22-годишњу казну затвора (рачунајући и време које је провео у притвору).
У жалбеном поступку 2014. године казна му је смањена на 18 година затвора, а 26. августа 2015. изашао је на слободу.
Биљана Плавшић
Заједно са Момчилом Крајишником и Радованом Караџићем бивша српска политичарка у Босни и Херцеговини, иначе универзитетска професорка, оптужена је за стварање немогућих услова за живот у тој држави. Она је 2000. године оптужена за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине над муслиманима и Хрватима и тешке повреде Женевске конвенције.
Предала се 2001. године, а 2002. склопила је нагодбу са Трибуналом и признала злочине против човечности и кривицу за прогон муслимана и Хрвата за време рата 1992. године. Касније је осуђена на 11 година зартвора, а казну је издржавала у женском затвору у Шведској, приликом чега се жалила да је затворенице муслиманске вероисповести малтретирају.
Шведска влада је 2009. године потврдила одлуку Трибунала о њеном превременом пуштању на слободу.
Веселин Шљиванчанин
Пензионисани официр Југословенске народне армије и Војске Југославије, један од команданата у бици за Вуковар, Веселин Шљиванчанин, осуђен је на десет година затвора за помагање и подржавање у мучењу хрватских затвореника у Вуковару.
Хашки трибунал га је оптужио 1995. заједно са Милетом Мркшићем и Мирославом Радићем (Вуковарска тројка) као и са ондашњим градоначелником Вуковара Славком Докмановићем. Шљиванчанин се терети да је одговоран за масовно убиство на Овчари, због чега је 2003. године ухапшен.
Најпре је осуђен на 17 година, али му је новом пресудом казна смањена на 10 година, а након одслуживања две трећине казне 2011. године суд га је ослободио.
Умрли пре окончања процеса
На списку оних који су под различитим околностима преминули пре окончања судског процеса налази се 14 Срба, међу којима су Слободан Милошевић, председник Републике Србије и Савезне Републике Југославије, Славко Докмановић, градоначеклник Вуковара и Горан Хаџић, политичар и бивши председник Републике Српске Крајине.
Хрвати, Албанци, Бошњаци…
Међу оптуженицима других националности, поред Срба, предњаче Хрвати, али је број Хрвата који су пред Хашким судом оптужени за злочине знатно мањи него Срба, готово двоструко (њих 34). Међу Бошњацима који су добро познати јавности налази се Насер Орић, некадашњи командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у БиХ.
Насер Орић
Кривице је ослобођен и Анте Готовина, бивши хрватски генерал и припадник Легије странаца, који је након подизања оптужнице 2001. па све до 2005. године био у бекству, а нашао се чак и на Интерполовој потерници. Он је био оптужен за убиство најмање 150 Срба и прогон више од 150.000 српских цивила. Ипак, 2012. године жалбено веће га је ослободио кривице.
Анте Готовина
Од девет оптужених Бошњака осуђени су њих петорица, тројица су ослобођени оптужби, док је Мехмед Алагић преминуо пре краја процеса.
Када је реч о Албанцима, оптужница је подигнута против њих седморице, али је само један, Харадин Бала, осуђен на казну затвора у трајању од 13 година.
Харадинај и Љимај
Међу оптуженима нашао се и садашњи косовски премијер Рамуш Харадинај, који је ослобођен кривице, као и Фатмир Љимај који је данас, такође, политичар.
https://www.blic.rs.