Насупрот тврдњама Владе Црне Горе да је држава лидер у региону, једној држави Европске уније, Италији, од првог дана је јасно да државне институције стоје у одбрани лика и дела Мила Ђукановића.
„То што је Црна Гора била под санкцијама не може се прихватити као оправдање за криминалне активности. Не може апсолутно претпоставити једна врста овакве нужде за своју државу или народ. Наиме, Мило Ђукановић је радио само у свом личном интересу и интересу уског броја људи, а на штету државе Италије и Европске заједнице“, стоји у извештају италијанске ДИА-е, чији наставак доносимо.
„Овим елаборатом жели се представити, ван сваке сумње, кривична одговорност Мила Ђукановића и његових сарадника када је у питању истрага око мафијашког удруживања“, наводи се у извештају италијанског Директората за борбу против мафије из 2005. године, само годину дана пре него је Црна Гора постала независна држава.
Након вишегодишње истраге ДИА је објавила извештај на чак 408 страна.
У прелиминарном извештају се подсећа, да су у пресуди Марије Терезе Ромите у Грађанском и кривичном суду у Барију, институције Републике Црне Горе наведене као одговорне за умешаност у оно што је процедурално названо мафијашком „врхушком“.
„Црна Гора је целу деценију била права Тортуга Јадрана: представљала је рај нелегалног шверца, где је криминалцима била зајамчена некажњивост, приобалне локације као што су Бар и Котор кориштене су као логистичке базе; кријумчареној роби гарантована је пратња од стране власти. Док је истрага трајала, Тортугом je ‘управљао’ Мило Ђукановић“, наводи се у извештају ДИА-е.
Црногорске институције, додаје се, испрва су негирале цијелу ситуацију и њихову умијешаност, признајући само и једино наплате пореза о транзиту робе под потпуном контролом државе, те искључујући било какву врсту злоупотребе.
„Затим су покушале неки вид одбране тврдећи да се земља налазила у тешкој ситуацији, међуетничком сукобу, под санкцијама те да је стога постојала потреба да укључи у активности којима управљају криминалне банде. Очигледно да дата оправдања без икаквог основа. У ствари, утврђено је да су ‘порески приходи’, проистекли из наплате тзв. транзитне трасе, прикупљени у швајцарским банкама на сасвим необичан начин, од приватних лица на робу уведену у тој земљи“, истиче се у извештају.
Већ смо писали да је према истрази ДИА-е, управо Мило Ђукановић доделио је швајцарским држављанима Кораду Бјанкију и Франко Дела Тореу лиценцу за увоз на територију Црне Горе 100 000 пакета цигарета месечно, што је око 1000 тона, те да је то рађено преко људи од поверења као што је директор Зета Транса Жарко Марковић. Дела Торе је био фидуцијар за наплату пореза, увоз и складиштење робе, које су у Црну Гору доносила „четворица“ концесионара.
У извештају се појављује још једно име, Бранка Вујошевића, тадашњег менаџера M.T.T. (Montenegro Tabak Transit), фирме која је служила за шверц цигарета.
Дела Торе је, по сопственом признању обезбедио отварање, у Кредит банци у Лугану (KREDIET Bank), три различита рачуна за М.Т.Т.
„О рачунима три ирске фирме из Адблина: KRESTA ENTERPRISES LTD, MONTAGNE BLEU LTD. и ANNANDALE ENTERPRISES CORP., такође је бринуо Дела Торе, буџетом који је повучен са рачуна Санта Моника, депонованог у INTERCAMBI S.A. Дела Торе је, према инструкцијама које је с времена на вриеме добијао из Црне Горе, обезбеђивао да се са ових рачуна врши исплата Зета трансу и другим корисницима, међу којима су и југословенски политичари.
У претресу који је 26. фебруара 2001, извршен у просторијама Дела Тореа у Швајцарској, заплењена је обилна документација, из које се види отварање рачуна KRESTA ENTERPRISES LTD, MONTAGNE BLEU LTD. и ANNANDALE ENTERPRISES CORP као и индикације M.T.T. слате Дела Тореу о следећој дестинацији, износима, корисницима и рачунима, који су наведени у другим институцијама кредита“, наводи се у извештају.
Међу заплијењеном документацијом нађена је и она у вези са пријављеним исплатама, које је извршио Дела Торе Бранку Вујошевићу.
Ђукановић свесно ушао у криминал
„Не може узимати као оправдање ситуација у Црној Гори, јер су се у исто налазиле и остале балканске државе. Стога ни Мило Ђукановић и његова клика не могу бити ослобођени оптужнице, па ни када су у питању политичари, ако се има у виду наведено понашање. Ради се прије свега о свесном и вољном понашању, по сопственом избору, у повезивању за организованим криминалом. Не може се стога ни искључити из кажњивости јер се не може апсолутно претпоставити једна врста овакве нужде за своју државу или народ. Наиме, Мило Ђукановић је радио само у свом личном интересу и интересу уског броја људи, а на штету државе Италије и Европске заједнице“, истиче се у извештају ДИА-е.
Напомиње се и да је Италија, како би стала на пут шверцу који се спроводио између две јадранске обале, морала да „не успевши на политички начин а имајући у виду позицију Црне Горе“, упосли огроман број полицијских снага, па чак и падобрански батаљон тосканске полиције, обезбеди блиндирана возила као и мобилне радаре како би се могли идентификовати моторни чамци; али и купити брзе моторне чамце за успјешно патролирање акваторијем Италије.
Зар је могуће да председник не зна шта му се дешава у држави?
У извештају се постава и неколико битних питања. Пре свега осврћу се на скривање високопозиционираних чланова пуљанске Санта короне уните и кампанијске Каморе у Црној Гори.
„Потребно је запитати се: Зар је могуће да Мило Ђукановић, премијер Владе па председник исте Републике, није могао да зна каква је ситуација по питању реда и јавне безбедности у Црној Гори?
Да ли је могуће да је неко могао да побегне, у дужем временском периоду од десет година институционалном апарату те мале републике, којим дуги низ година директно координира Мило Ђукановић, као што су: италијански грађани које потражују судске и полицијске власти Италије, а који су нашли уточиште у Црној Гори како би избегли хапшење због злочина који су почињени на територији Италије?“, стоји у истрази.
Напомиње се да су у лукама Бар и Зеленика били усидрени моћни моторни чамци којим је шверцована роба, те да је флотила чамаца морала да пуни гориво, које је скупље од оног које се плаћа за аутомобиле.
Такође, више пута је истакнуто да је месечно у Црну Гору стизало камионима, авионима, теретним бродовима, контејнерима најмање 100 000 сандука дувана, те да је то складиштено у државним складиштима, а који су касније укрцавани на чамце и пребацивани у Италију, на црно тржиште којим управља мафијашка „врхушка“.
„Исти италијански грађани добили су у Црној Гори залихе оружја, како би наметнули мафијашку моћ у Италији и Црној Гори“, стоји у закључку истраге коју је спровела ДИА.
Како се истиче, јеидни прихватљив и логичан одговор је негативан – Мило Ђукановић је био свестан свега што се дешавало у Црној Гори и какве то последице има по италијанску државу и Европску заједницу. Био је свестан свега јер је и сам у то био укључен.
Морао је да буде свестан и огромних сума новца створених шверцом дувана од стране италијанског организованог криминала. Похлепа за ‘богаћењем’ учинила га је толико бескрупулозним да је кроз апарат државне безбедности, дао заштиту криминалцима које су потраживале италијанске власти.
Док су у Италији, углавном у Пуљи и Кампанији, бројани рањени и мртви чувари реда као и безазлени грађани, Мило Ђукановић и његова клика згртала је за себе огромне суме новца у швајцарским банкама, у Књажевини Монако и на Кипру“, наводи се у извештају.
Према наводима ДИА, никада у историји Италије нису забележени такви сукоби између криминалаца и полиције.
„Водио се рат криминалаца са државом. Шверц је био шверц је био господар ноћи: морем и копном, од црногорских до пуљанских обала довозила се роба моћним чамцима“.
Стога је италијански парламент 19. март 2001. године усвојио закон бр. 92 о амандманима закону о сузбијању кријумчарења страних дуванских производа.
Наставиће се…