У дому војске је представљена студија о Војсци Југославије у одмбрамбеном рату 1999. године.
У Србији се ових дана спрема обележавање 20 година од НАТО агресије. Поред заувек ожалошћених 3000 породица, бомбардовање објекта хемијске индустрије и рафинерија складишта нафте, великих трансформатора и коришћење муниције са осиромашеним уранијумом. НАТО је поред физичког уништавања извршио и хемијско биолошко и радиолошко загађење великих размера. Већ годинама се бележе значајна повећања канцорогених и других обољења које можемо да везујемо за то бомбардовање, нарочито је то ових дана евидентно код деце. Такође се зна да посотоје локације непотпуно очишћене или уопште неиндефиковане, а загађене су тешким металима. Обележавање 20 година од НАТО агресије може бити добра прилика да и у име наших покољења, у име загађеног животног простора затражимо испитивање последица НАТО бомбардовања и процену штет. То значи организовани здравствени мониторинг и реанимацију оних још не утвређних контанимираних терена, није ништа друго до људско право на здраву животну средину за нас и наше потомство и покољења. У данима пред 24. Март ова тема је значајно присутна и у медијима. По оном опште прихваћеном принципу да се чује и друга страна интервијушу се и опоненти оваквих предлога, нарочито о ставовима штетности канцорогеног уранијума , при томе се противници заклањају иза ауторитета међународних организација или иако сами слабо или никако не познају ову проблематик. Управо свака организација која држи до свог реномеа због недовољно доказа експлоцитан је став у сваком времену мора да отвори врата науци за будућа истраживања. Много је научника и радова у свету која доказују да су нано честице оксида осиромашеног уранијума кад дођу у живе ћелије које у ситуацију смањеног имунитета као што су ратни и други услови које живот одређује представљају узрок појаве малигних и других обољења.
Погледајте: