У оквиру обележавања 20 годишњице од почетка НАТО агресије на нашу земљу, код споменика малој Милици Ракић, спомен обележја погинулим радницима РТС као и код споменика „Вечна ватра“у Парку положени су венци и одата је почаст невино настрадалим током злочиначке агресије.
Венце су положили чланови Београдског форума, Клуба генерала и адмирала, СУБНОР-а , представника дипломатског кора амбасада Русије и Белорусије, као и представници нестраначких удружења и организација.
Церемонија обележевања почетка НАТО агресије је започета полагањем цвећа код споменика Милици Ракић у Ташмајданском парку.
Мала Милица Ракић (1996-1999), трагично настрадала у свом дому постала је симбол страдања недужних грађана Србије у НАТО агресији 1999. године. У бесомучном бомбардовању убијено је још 79 малишана
Милица је имала свега три године када су гелери од ракета испаљених из НАТО авиона погодила њену кућу у београдском насељу Батајница. Недужну девојчица је смрт од пројектила затекла у купатилу-на ноши.
Ток кобног 17. априла 1999. увече око девет сати започела је још једна ваздушна узбуна у Београду. Четрдесет пет минута касније пројектил погађа кућу Ракићевих. Мала Милица је била у купатилу на ноши, мајка у соби спремала кревет за спавање.
Одједном – детонација, прасак и ломљава стакла и плочица, фасаде…
Отац износи малу Милицу на рукама и упућује се пут болнице, али нажалост за малог анђела нема спаса. Њен кратак живот је угасио један од многих пројектила испаљених у операцији апсурдно названој „Милосрдни анђео“.
Слична коб задесила је и децу у Трстенику, Алексинцу и низу других места.
Није Милица једина, али је њена судбина постала симбол сво седамдесетдеветоро деце која су убијена 1999. у бомбардовању НАТО пакта, а која су поименце споменута на споменику у Ташмајданском парку.
Нажалост, тај споменик је „нестао“ 2001. Године. Тачније споменик је склоњен јер је некоме сметао, склоњен да би се избрисало сећање, да би се српски народ натерао да заборави.
Неки су тврдили да је украден, а неки да га је тадашња власт склонила да не би „провоцирала“ дипломате из страних амбасада које су учествовале у НАТО агресији. Два пута је поново постављан и сада се на свом месту, и у првобитном облику, налази од септембра 2015. године.
Након полагања цвећа код споменика малој Милици, положени су венци и одата почаст погинулим радницима РТС-а код Спомен обележја „Зашто“ и код код споменика свим жртвама агресије НАТО пакта у Парку пријатељства.
„Хуманитарно“ бомбардовање или „Милосрдни анђео“
На дан 24. марта 1999. године, НАТО пакт покреће бомбардовање на територији државе Србије и Црне Горе.
Напад је покренут ради спречавања наводне хуманитарне катастрофе у јужној српској покрајини Косово и Метохија, јер се тамо већ две године водио рат између албанских терориста и српске полиције, али и недужних грађана албанске народности.
Већ од првог дана НАТО ракете нису бирале жртве, погађани су и цивилни циљеве – зграде, куће, школе, болнице, цркве, возови на мостовима, културно-историјски споменици…
Агресија НАТО против Србије (СРЈ) 1999. представља злочин против мира и човечности за који починиоци нису одговарали.
Био је то почетак примене стратегије глобалог интервенционизма НАТО најгрубљим кршењем основних принципа међународног права и улоге Уједињених нација, односно, Савета безбедности. У најважнијој области мира и безбедности НАТО је узурпирао улогу УН.
НАТО је демонстрирао нови принцип: тамо где право спречава остваривање његових освајачких циљева, треба га уклонити. Тада се на путу моћника нашла једна мала земља коју је требало казнити за пример осталима који би се усудили да се супроставе НАТО освајачким циљевима.
Лола Ђорђевић