Хитлер је у свом „Мајн Кампфу“ и говорима у Рајхстагу неупоредиво мање, од такозваних демократских државника Запада, претио бомбама непослушним малим народима и неупоредиво мање пута од њих употребио реч бомбардовање у сврху застрашивања других народа – написао је у ревији Исток марта 1999. године Зоран Глушчевић (1926-2006).
Још у раној младости, звуци неких инструмената дубоко су ми се урезали у памћење. Најпре добош који је у мом месту (Пожега) објављивао и најављивао све што је власт наређивала и што се без поговора морало извршавати. А једног дана у дувачком оркестру Висибабица појавила су се два бубња. Била је то сензација за нас децу. Много година касније, тајну бубњева и бубњара открила ми је шаманска цивилизација. Уз помоћ бубњева (могу да замислим каквих опојних звукова!) шамански маг је истеривао и разгонио зле духове који су спопадали не само појединце него и читаву шаманску заједницу. Звуци бубња доносили су мир и враћали нарушену равнотежу.
А сад нас злокобни бубњеви са Западa поново подсећају да још увек није истекло време насиља великих сила. Настала је међу средњим и малим силама права помама ко ће пре стићи у војну коалицију звану НАТО, као да се тамо деле бесповратни кредити у неограниченим количинама. Свако би да се што пре изједначи са агресором, јер једина велесила је по дефиницији агресор, а ко се на време домогне њених скута, можда нешто и ушићари при деоби плена, злу не требало.
Не треба оклевати ни губити време јер се са Запада појачавају претећи звуци бубњева рата и опасност се примиче нашим границама обећавајући нам општу пропаст. У афричкој Сахари потмуло бубњање најављује индивидуалну коб и смрт, али ово није Африка, ово је Европа, ту се иде на искољ нације и њено затирање а не на индивидуално смакнуће.
Ваздушна армада НАТО-савезника је спремна. Показује се да постоји нека чудна, мрачна и патолошка веза између западних државника, генерала и мас-медија. Они се међусобно подстичу као да нико, сам за себе, нема храбрости да отворено загази у злочин. А имају они, сви заједно и појединачно, веома богато искуство у злочинима.
Па, ипак, човека нормалне памети или здравог разума, поготову ако је те среће да је одгојен у хуманистичкој традицији Запада, мора да забрине лакоћа с којом нас водећи државници Запада уверавају у своју чврсту решеност да нас до уништења заспу својим бомбама ако не прихватимо њихов ултиматум. Човек који се учио демократији и толерантности на Западу не може да схвати како се ти садашњи властодршци, људи, ако су уопште људи, који су себе опуномоћили не само за носиоце демократских идеала него и за њихове једине чуваре и заштитнике, како се ти самоопуномоћени демократи зачас могу да преобрате у стрводере горе и од самог Хилтера.
Хитлер је у свом „Мајн Кампфу“ и говорима у Рајхстагу неупоредиво мање, од такозваних демократских државника Запада, претио бомбама непослушним малим народима и неупоредиво мање пута од њих употребио реч бомбардовање у сврху застрашивања других народа.
Вербални испади НАТО-државника откривају да се иза сваког углађеног (за своју јавност и земљу) и лепим манирима снабдевеног (опет само за домаћу употребу) западног џентлмена крије наказно лице крвожедног касапина из пећинског доба. Па се у чуду питамо: с ким имамо посла, с нашим европским савременицима или са директним потомцима и наследницима кромањонско-неадерталских људождера? Да ли се овде ради о далеким патолошким наносима и наслагама или је ова патолошка агресвиност новог доба?
Зар ваша спремност да проливате невину туђу крв, господо са Запада, нема ни људске ни животињске границе? Зар вам није доста проливања крви широм света који сте освајали, поробљивали, пљачкали и на крају га, терајући тај крвави бизнис столећима, успели да га „пацификујете“? Да нисте притом стекли такве навике да вам се нису злочини тако дубоко урезали у гене да вас увек изнова нагоне на сејање смрти и ужаса? Или вас патолошка грижа савести нагони да новим злочинима потирете и предајете забораву старе злочине?
Зар нико на хришћанском Западу у овом трентуку, на размеђи два миленијума, нема да понуди будућности ништа више од рушења сваке логике и разума, негацију свих моралних вредности и хришћанских врлина, тријумф зла и силе над нејаким и од себе слабијим, чије су могућности за отпор и одбрану ваши аналитичари јасно и гласно прогласили за ништавне?
Господо са Запада, зар мислите да ће ваше бомбардовање, ма колико било жестоко, моћи да измени просту и несумњиву истину да ваше речи и обећања одавно више ништа не значе; да ваши потписи стављени на уговоре не вреде више од Хитлерових? Колико пута сте досад прекршили темељне одредбе и принципе из Повеље Уједињених нација? Или мислите да оне не важе ако то не одговара вашим интересима?
А што се тиче бомбардовања, зар мислите, џентлмени са Запада, да ћете бомбардовањем натерати бомбардоване да лаж прихвате као истину? Или ћете нас бомбардовати све дотле док нам питање живота и смрти не постане важније од питања истине и лажи? Да ли је ваше бомбардовање она свемоћна алхемисјка реторта у којој црно постаје бело, ружно се преиначује у лепо, нехумано у хумано, зло се претвара у добро, а лаж у истину?
Зар мислите да последњи који од нас остане неће имати храбрости да вам са гађањем пљуне у лице жигошући вас као бесрамне лицемере који су изиграли све наде човека 20. века и под руку са Сотоном кренули да се прокријумичаре у 21. век као тобожњи спасиоци човечанства?
Немамо разлога да не верујемо вашим претњама. Бомбардовали сте нас и кад смо вам били савезници, и то жешће од Хитлерових Luftwaffe, зашто нас не бисте мобардовлаи сада када сте преко лажних медија припремили такозвану светску јавност, поткупљену или уцењену, да сваки ваш агресивни поступак слави као победу мира, правде и човечности?
Па, онда, драги пријатељи са Запада, повуците једном тај ороз из овалног кабинета – неће то бити ни први ни последњи пут да из њега усрећујете човечанство.
А наш непознати писац графита на време вам је поручио: Бомбардујте, ил’ да кречим?
Ако вам разум још није помрачен лудилом и сновима о светском прогресу, схватићете поруку. Биће боље ако вас њено значење не изенанади.