Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служиo је синоћ, са свештенством, парастос жртвама НАТО агресије у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Тиме је симболично у 19:45 часова, када су пале прве бомбе на нашу земљу 1999. године, почео молитвени скуп под називом ,,Почело је 24. марта 1999. – 20 година и даље нас убијају карциноми, леукемије, смртоносност новорођенчади“.
Након парастоса, у крипти храма скуп је настављен приказивањем филма који је о догађајима и страдњима од почетка до краја НАТО бомбадовања урадио портал ИН4С.
Митрополит Амфилохије подсетио је на речи светог Александра Невског да Бог није у сили него у правди, истичући да је то оно што је кроз вјекове надахњивало истинске праве људе без обзира где живели и ком народу припадали, а преноси сајт Митрополије црногорско-приморске.
„То је оно на чему је саграђена сва историја балканског народа, како га обично зову они који себе поистовјећују са Европом, говорећи о нама као примитивним племенима и народима. Међутим, тај Балкан, тако озлоглашен и извикан, он је темељ и срце Европе. Он је родио хришћанску Европу“, рекао је владика и додао да је цар Константин пренио престоницу из паганског, многобожачког Рима, где је главно начело било хлеба и игара, у мали град Визант, Константинопољ.
Митрополит је казао да је хиљаду година та Европа, утемељена на Јерусалиму, Атини, Константинопољу, рађала све што је истинско и право у свеукупној Европи. Нагласио је да је ова Европа која се данас пројавила и поистоветила себе са Европом само један део ње, и да она није истинска и права хришћанска Европа, већ њена негација.
„Истинска Европа, Европа Светога Петра и Павла, Европа Фрање Асишког, Дантеа, Шекспира и других великих људи, све до највећег Европљанина нашега времена Де Гола, умрла је у Приштини. Преко наших страдања данас тријумфује једна друга Европа! То је Европа крсташких ратова, и она све што ради, ради у име људских права“, рекао је митрополит.
Појаснио је да су и крсташки ратови вођени у име ослобађања Гроба Христовог, а у исто време су оскрнавили Свету Софију у Цариграду, прогнали источно ромејског цара и патријарха из Цариграда и поставили свога владара и патријарха, и вршили насиље у читавој Малој Азији до Јерусалима.
Нагласио је владика да је та Европа која је сад тријумфовала, а коју нажалост подржава и признаје једна група наших Црногораца, Европа Наполеона, Мусолинија и Хитлера. Казао је владика да ми не можемо другим путем, јер је наша Европа изворна Константиновско-Јустинијановска, царска Европа која је, што се тиче владара, окончана мученичком смрћу царске руске породице 1918.
„То је био крај једне Европе, који се наставља и у нашим временима. Међитим, ови страдалници, нарочито деца која су побијена од НАТО пакта, Милица Ракић, деца на Мурину…, Кошарама, не могу бити побеђени, јер то би значило прихватити да је то завршена прича и на КиМ, Србији, Црној Гори, Европи, свету. То значи прихватити да је зло оно које управља судбинама света“, казао је митрополит и додао да то неће бити, јер је ипак свака сила до времана, а Божија свевремана.
„У имену Божијем је суд и правда и није Бог у сили него у правди и то показује сва историја рода људскога и ово време ће да посведочи да ће добро, човечност, Христос Бог – творац неба и земље, носилац правде и истине, дародавац љубави, победити сатанску силу која се пројављује данас као што се у његово време пројављивала и која га је приковала на крст, која и данас прикива на крст све оне који су носиоци Христовога духа“, закључио је митрополит Амфилохије.
Проф. др Божидар Бојовић истакао је да се злочини најјаче војне силе у историји човечанства против мале међународно признате државе, злочини којима је у посрнућу једне цивилизације траг за сва времена оставио НАТО од 24. марта до 10. јуна 1999. године, не смеју заборавити.
У име свих бораца који су стали у одбрану отаџбине и оних који су остали по врлетима Паштрика и осталих места широм тадашње СРЈ, скуп је поздравио Томислав Рачић, херој са Кошара, познатији као „водник Пламен“.
„Поменуо бих браћу који су остали као гранични камен да обележе територију наше отаџбине. Било је ту свих нас из бивше Југославије, Срба Црногораца, Муслимана и Хрвата, Горанаца… Тамо смо сви били браћа и једно, бранитељи наше отаџбине“, истакао је Рачић.
Он је подсјетио да су борбе на Космету почеле марта 1998. године и да је на Кошарама најгори напад био у септембру 1998. године када је у заседу шиптарских терориста упала патрола Војске Југославије када је погинуло пет војника, предвођени Агимом Рамаданијем који је касније и погинуо на Кошарама.
Додао је да су се борбе тада водиле на целој територији Космета и да су своје животе на Космету оставиле и жене добровољци.
„На крају да нагласим да војска, полиција и остале снаге безбедности на Косову и Метохији, СРЈ, Србији и Црној Гори, нисмо изгубили рат, већ је даљи рат наставила политика, а ми као војска смо се часно и поштено повукли са Косова и Метохије и надам се да ћемо се тамо у скорије време поново вратити“, поручио је Рачић.
Игор Дамјановић, кординатор за међународне односе Мировног покрета ,,Не у рат, не у НАТО“ је истакао да овај покрет у Црној Гори има две обавезе. Прва је, казао је он, према нашим славним прецима који су 27. марта 1941. одбили Хитлеров Тројни пакт и већ у мају у Србији и 13 јула у Црној Гори, подигли масовне народне устанке против нацистичког зла у окупираној Европи, док је друга обавеза поштовање хероја и војника Војске Југославије који су се 1999. године успешно супроставили НАТО агресији.
„Бомбардовање које је пре 20 година започето, по много чему је била агресија слична нацистичкој из 1941. године. Нацисти су стрељали сто за једнога, а НАТО пакт је председнику Слободану Милошевићу испоставио ултиматум да уколико не повуче непобеђену војску Југославије са Косова и Метохије следи апокалипса у којој ће на недељном нивоу гинути хиљаде грађана Србије и Црне Горе“, навео је Дамјановић.
Он је казао да је ова претња по својој суштини готово идентична нацистичкој доктрини примењеној у опсади Лењинграда.
Истакао је да је у употреби војних отрова, НАТО пакт био чак и монструознији од нациста, јер је дејству осиромашеног уранијума и другим опасним материјама изложио целокупно становништво Србије и Црне Горе, најгоре је што ће штетне последице осиромашеног уранијума остати заувек.
Решавајући дилему малодушних да ли после свега има смисла наставити борбу, Дамјановић поручује да ћемо као што смо преживели турске зулуме и подигли се из безнађа са краја 17. века, затим аустроугарску, фашистичку и нацистичку окупацију, преживјети и вријеме НАТО пакта.
„Слава херојима одбране отаџбине 1999. године и као што је много пута у својој историји васкрснула васкрснуће поново истинска Црна Гора“, закључио је он.
ИН4С