Информацију о десанту руских падобранаца из БиХ на Косово добили смо оног трена када су Руси у Угљевику стартовали своје транспортере и тог 11. јуна 1999. године кренули на „марш“ од 600 километара. Код Подујева их је чекао Оклопни батаљон тадашњег пуковника Миливоја Ћирковића који им је давао обезбеђење до Приштине, а ја сам их дочекао испред града. Пред хотелом „Гранд“ је било такво весеље да ми и сада сузе очи.
Овако сведочи, за „Новости“, две деценије касније, пуковник Милутин Филиповић, тадашњи командант гарнизона Приштина.
Руске специјалце потом је спровео „у руке“ Ивана Филиповића, команданта заштитног батаљона на аеродрому „Слатина“, који је Русима и предао кључеве ове војне базе. Филиповић, тада капетан прве класе открива нам да је Милошу Биковићу, једном од главних актера руско-српског филма „Балканска међа“, који се бави овом темом, испричао како је заиста било на терену:
На располагању сам тада имао 197 војника, а прве Русе и њихове транспортере примио сам 12. јуна, нешто пре свитања – сведочи нам Иван Филиповић, са којим смо разговарали уочи београдске премијере овог филма.
Тачно 74 војника спавала су на „Слатини“, а други део био је распоређен на другим тачкама. Чим су дошли Руси, одмах су се „сукобили“ са Енглезима.
Британци су око 11 сати покушали да возилима уђу на аеродром, а у сусрет су им кренули Руси. „Дуел“ руског џипа у коме је био њихов поручник и „ровера“ са енглеском посадом који је возио официр из редова батаљона Гурки, на путу пред улазом у „Слатину“, завршен је тако што је Гурка смотао волан и преврнуо џип у канал.
Војници наше војске, говори нам потпуковник Филиповић, обезебеђивали су и чувене преговоре Руса и генерала Мајкла Џексона, који су по војничким мемоарима овог потоњег могли да започну „трећи светски рат“.
Преговори нису, како се мисли, вођени на аеродрому – наставља наш саговорник. – Без наређења наше команде на аеродром никад не би ушли ни Руси, а камоли Енглези. Држали смо их по киши пуних шест сати испред улаза док су они преговарали. Ја сам прекинуо те суморне разговоре када су се појавили људи у униформама ОВК. Рекао сам Џексону да имам наређење да у њих пуцам.
Батаљон потпуковника Филиповића са Русима је провео пет наредних дана. Наш официр се сећа руског колеге Алексеја Шпака, који је одмах по доласку на аеродром тражио топографску карту и питао: где је то Малишево!
Реч је о селу са друге стране Голеша према Пећи, где ни наше снаге нису вољно улазиле – присећа се потпуковник Филиповић.
Они су истог дана отишли у центар тог терористичког легла и поставили контролни пункт. Терористи, на челу са Харадинајем, били су ван себе од беса.
НАПЕТИЈЕ НЕГО НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ
Филм је супер. Жесток, напет и сигурно ће бити хит. Када сам разговарао са Биковићем, испричао сам му да је те 1999. било напетије – говори нам потпуковник Филиповић.
Драган Вујичић
http://www.novosti.rs