Како људске судбине два народа хиљадама километара једни од других удаљених могу бити готово идентичне у ратном вихору, одлично показује документарни филм Наталије Батрајеве „Доњецка вратарница“ који је синоћ приказан у сали Руског дома у Београду.
Пред публиком, која ја готово до последњег места испунила салу Руског дома, попут реке текла је несрећа, нама блиског православног народа у Донбасу.
Звуци сирена,слике разореног манастира, светиње под рушевинама, страдање невиних и страхоте ратних дејстава никога нису оставиле равнодушним.
Батарајева нас води кроз дешавања у источном делу Украјине кроз причу монахиња и мати Михаиле- игуманије Светоиверског манастира, који се стицајем околности нашао на линији ватре сукобљених страна.
Непосредна близина аеродрома Доњецк око кога су се водиле жестоке битке, је по манастир и монахиње представљало злу коб.
Рушевине аеродрома, се сабласно стапају са сликама икона испод гомиле шута, са гранатираним гробљем које се налазило у близини, и нагорелим звоником након пожара услед дејства артиљерије.
Бука авиона, који истоварајући свој злокобни терет доносе смрт и разарање, надјачавала је звуке црквеног звона, али га није надјачала, ни заувек ућуткала.
Звона Светоиверског манастира поново звоне.
А осмех монахиња и њихова вера попут зрака сунца обасјавају тамну страну сукоба два народа, која се до пре пар година нису гледала преко нишана, а сада…
Гледајући филм, не може се а не помислити да гледамо „репризу“ Косова.
Можда је управо због тога ауторка филма одлучила да инострана премијера буде у нашој земљи, и то у време када обележавамо 20-годишњицу НАТО агресије.
Треба напоменути, да је Батрајева на неки начин сведок страдања Срба на Косову и Метохији, а своја сведочанства је објавила у потресној монографији „Косово српска Голгота“.
Филм „Доњецка вратарница“ заузима водећа места на руским кинофестивалима:
Најбољи краткометражни филм филмског фестивала „Русија“; Гран-при фестивала „Свети Владимир“ и „Звоно већа“; Најбољи дебитантски документарни филм фестивала „Блистави анђео“; Најбоља режија филмског фестивала „Радоњеж“; Најбољи документарни филм филмског фестивала „8 жена“.
Наталија Батрајева је режисер, фотограф, публициста.
Од 2005. године ради на послератним просторима: на Косову, у Републици Српској, Јужној Осетији, Криму, Донбасу. Аутор је документарних фото-књига „Косово. Српска Голгота“, „Јужна Осетија: поглед изнутра“, „Живи смо!“, изложби фотографија „Косово – Јужна Осетија: поглед изнутра“, која је представљена преко 30 пута у Русији и у иностранству.
Члан је Савеза писаца и Савеза новинара Русије. Лауреат је и финалиста такмичења и филмских фестивала.
Аутор :Лола Ђорђевић