Ако бисте упитали Србе на Косову и Метохији што мисле о међународним мировним снагама КФОР-а, дали би скоро јединствени одговор да су Срби убијани и протерани док је КФОР био најбројнији на КиМ , да су ту да учврсте косовску независност, али и да би повлачењем КФОР-а са КиМ над Србима извршено насиље и прогон, а светиње уништене као и 2004. године. И док Срби страхују од упада албанских снага на Север , на Косову се одржава заједничка војна вежба Војске Албаније и такозваних косовских безбедносних снага.
Пошто је овај интервју за лист «Јединство» рађен пре поменуте вежбе и електронским путем , нисмо били у могућности да питамо команданта Кфора генерала Лоренза Д`Аддриа како гледа на упад Војске Албаније на простор Косова и Метохије , с обзиром на то да је по Резолуцији 1244 легитимно само војно присуство КФОР-а нити да му постављамо додатна питања.
Из Приштине се чује ратно хушкачка реторика о заузимању севера Косова, што изазива страх код српског народа од најгорег сценарија. Да ли би у том случају Кфор заштитио српски народ и онемогућио албанским снагама упад на Север?
КФОР одржава сталне и добре односе са свим безбедносним чиниоцима на Косову, као и са Војском Србије, како би спречио било какву неочекивану акцију или дешавања. Ништа не указује да би могло доћи до било каквог инцидента и КФОР је у потпуности посвећен вршењу свог мандата у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН-а. Одлучни смо да одржимо безбедно и сигурно окружење, без обзира на политичка дешавања и могуће напетости. Забринутост изазива само реторика која је у употреби са свих стране, јер ствара окружење у којем један изоловани инцидент може да ескалира. Апелујем на све говорнике и медије да воде рачуна да својим речима не изазову далекосежније последице.
Држава Србија је одлучна да у случају напада Албанаца на Србе на Косову, уколико би изостала ефикасна реакција Кфора, заштити свој народ, што би неминовно довело до сукоба Срба и Албанаца. На чију би тада страну стао КФОР?
КФОР је овде, спреман да се суочи са било каквом претњом безбедности и посвећен испуњавању своје мисије да заштити све људе на Косову. Наш главни задатак је да обезбедимо сигурно окружење за све. Приметили сте да често изводимо вежбе широм територије Косова. Спремни смо да одговоримо на сваки могући изазов. Дугујемо то људима и будућности региона. Осим тога, као што сам већ поменуо, КФОР континуирано одржава добре односе са институцијама на Косову као и са Војском Србије, како би спречио било каква неочекивана дешавања која би могла да буду штетна и за Косово и за Србију.
Српски народ је убеђен да се Приштина понаша бахато, не поштује договоре и прети насилним акцијама из разлога што сматра да би КФОР, односно НАТО ратовао за Албанце као и 1999. године, те да се ништа на Косову не догађа без знања Кфора. Има ли ту истине и да ли су ваши војници спремни да опет ратују за Албанце, под изговором да штите територију Косова?
КФОР јесте и увек је био непристрасан у извршавању своје мисије да заштити све грађане Косова, без обзира на њихову етничку припадност, веросиповест или пребивалиште. Значи, ми смо спремни да обезбедимо сигурност где год и кад год је то потребно. А то радимо у сарадњи са другим међународним организацијама и локалним институцијама и нико не би требало да нас види као разлог за забринутост. Поново подвлачим да је добра сарадња КФОР-а са локалним институцијама, као и са Војском Србије и свим другим нацијама које окружују подручје одговорности КФОР-а, гаранција да не постоји непосредна претња стабилности Косова и региона. КФОР је у сваком случају одлучан да испуни свој мандат да обезбеди сигурно и безбедно окружење за све људе на Косову, без обзира на њихову етничку или верску припадност.
Често понављате да је КФОР војна мисија која поштује Резолуцију 12 44 и да се не мешате у политичке одлуке. У Резолуцији 12 44 се наводи да се врати на Косово до 1000 српских војника и полицајаца. Имате ли сазнања зашто до тога још увек није дошло и како би се КФОР понашао да например Србија упути на север Косова 1000 својих војника и полицајаца на основу поменуте резолуције СБ УН?
У Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, у додатку 2, став 6, се наводи: “Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља биће дозвољено да се врате да би овављали следеће функције: везу са међународном цивилном мисијом и међународним снагама безбедности, обележавање/чишћење минских поља, одржавање присуства на српским историјским локалитетима, одржавање присуства на кључним граничним прелазима. Затим се у напоменама наводи да ће «повратак особља бити под надзором међународних снага безбедности (КФОР) и биће ограничени на мали договорени број ( стотине, не хиљаде)». Дакле, сваки повратак особља би требало да буде договорен и дозвољен , и само у циљу обављања четири наведене функције (веза, обележавање/ чишћење минских поља и присуство на историјским локалитетима и кључним граничним прелазима). У складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, не постоји могућност слања 1000 војника из било којег другог разлога осим горе поменута четири или без претходног договора. Штавише, све четири наведене функције без проблема гарантују или КФОР или Косовске безбедносне организације, и таква одлука би у овом тренутку била анти-историјска.
Јун 1999. и март 2004. године, када су извршени у присуству међународне војне и цивилне мисије, погроми над Србима и порушени и запаљени средњовековни српски манастири, сведоци хришћанства на овим просторима и данашњи дискиминаторски однос према Србима, народ подсећа на могући погром. Постоји ли могућност да се тако нешто понови?
Многе ствари су се промениле од 2004. године и укупна ситуација се веома побољшала. КФОР непрестано прати ситуацију и одржава добре односе и везу са свим локалним институцијама и за сада нема разлога или назнака да се нешто слично догађајима из 2004. може поновити. Данас постоје и јаче институције, на обе стране, тако да мислим да било каква паралела само збуњује и није од помоћи. У свима истичем јаку одлучност да се избегну сукоби: сви ми имамо превише тога да изгубимо ако се вратимо томе. То нико не жели. Међутим, сви морамо да се уздржимо од провокативних изјава, јер оне могу изазвати погрешно виђење ствари и неспоразуме, и на тај начин довести до инцидената. Верујем да сви желе то да избегну. У сваком случају, КФОР је овде, спреман да се суочи са било каквом претњом безбедности и посвећен је заштити свих људи на Косову. Дугујемо то људима и будућности региона.
По Бриселском споразуму, чији су потписници Приштина и Београд, специјалне косовске снаге Росу могу да уђу на север Косова само уз одобрење локалних власти, односно градоначелника са Севера. Зашто их Кфор не спречава у томе и да ли Кфор поштује Бриселски споразум?
КФОР поштује све постојеће споразуме. Постоји мала конфузија по овом питању, које је иначе врло јасно, и заиста је важно да га сви људи разумеју. На Косову постоје Косовска полиција (КП) и Косовске безбедносне снаге (КБС). Главна улога Косовске полиције је да гарантује спровођење закона, што они и могу да чине на целој територији Косова без тражења дозволе. КП има и неке посебне јединице као што су Специјална оперативна јединица (СОЈ) и Специјална јединица за интервенције (СЈИ); то су јединице Косовске полиције и као такве оне могу обављати свој мандат за спровођење закона широм Косова без потребе да за то траже одобрење. Са друге стране, Косовске безбедносне снаге, према ранијем споразуму, морале су добити дозволу од стране команданта КФОР-а пре било каквог размештања на север Косова. До сада се никада није догодило да су КБС послате на север Косова и очекујемо да институције на Косову наставе да се придржавају тог споразума.
Да ли КФОР обучава Косовске безбедносне снаге и помаже њихову трансформацију у војску и да ли им, управо, КФОР препоручује да траже Србе за такозвану војску Косова, како би испунили стандард мултиетничности у својој замишљеној формацији?
За сада, КФОР не обучава Косовске безбедносне снаге (КБС), није укључен у њихову трансформацију и нема никакве везе са њиховим регрутовањем. НАТО има своју саветодавну мисију, која се зове Саветодавни тим за везе НАТО-а (НАЛТ) који ради, иако само са саветодавном улогом, са Министарством, али не и на нивоу јединица. КФОР одржава односе са свим безбедносним организацијама на Косову, укључујући и КБС, како би одржавао обавештеност о актуелним дешавањима, поред добре сарадње и координације. У прошлости, КФОР јесте одржао неке вежбе и обуке са КБС-ом, али само у оквиру њиховог претходног мандата као снага способних за помагање цивилним властима у случају природних катастрофа или ванредних ситуација. КФОР наставља своју мисију осигуравања безбедног и сигурног окружења на Косову у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, на коју не утиче никаква политичка одлука о КБС-у.
Албанци са Косова не дозвољавају пролаз роби из Србије док са Албанијом договарају јединствено економско тржиште и укидање границе. Видите ли таказвану велику Албанију, коју данас отворено заговарају челници Приштине и Тиране, као претњу безбедности целог региона?
КФОР се не бави политичким или економским одлукама. КФОР наставља да осигурава безбедност и сигурност а дискусије препушта политичким лидерим. За сада безбедност у региону није угрожена. Узмите у обзир и то да у региону сада постоји много земаља које живе у миру и које су део НАТО-а, што је само по себи разлог за безбедност.
Процењује се да преко 300 припадника исламске државе такозвана «албанска бригада» на путу да се врати организовано на Косово. Да ли КФОР прати њихова кретања и није ли то још једна озбиљна претња за српски, хришћански народ?
Иако данас не постоји место на свету које себе може описати као потпуно имуно од тероризма и верског екстремизма, не видим никакву конкретну претњу такве врсте која би могла да угрози грађане Косова. КФОР је потпуно обавештен и будан и константно прати ситуацију, иако је ово питање изван нашег мандата. Ипак, морам да кажем да институције на Косову ово питање шватају веома озбиљно, и да се на правилан и одговоран начин баве такозваним “страним борцима.”
У Метохији су учестали напади на Србе повратнике и њихову имовину од стране комшија Албанаца. У ситуацији када косовска полиција не реагује, ко може да заштити Србе?
Косовска полиција генерално сасвим добро обавља свој посао, и на одговарајући начин и професионално решава случајеве. На жалост, напади на грађане и имовину се дешавају широм Косова и погађају све грађане, као што се дешава и у било којој другој земљи.
Шта је за КФОР највећа претња безбедности на Косову?
Оно што ме највише забрињава, и као што сам много пута поновио у последње време, су реторика и провокативне изјаве које се користе на обе стране, јер једна запаљива реченица може да буде искра која може довести до већих проблема и зато увек апелујем на све говорнике, људе и медије да воде рачуна да својим речима не изазову далекосежније последице. Промене које су се десиле последњих година су видљиве свима нама, морамо наставити да осигуравамо напредак и дијалог јер то у коначници значи бољу будућност за људе. Свако од нас мора да пази да не упадне у замку лаке реторике и провокација.
С обзиром на то да свет више није униполаран, плаше ли вас сукоби ширих размера у случају да Приштина изазове веће инциденте и реакцију Београда?
Мислим да нема места за страх. Међутим, као што сам и раније рекао, и даље сматрамо да је безбедно и сигурно окружење наш крајњи циљ, тако да желимо да будемо непристрасни, желимо да будемо упознати са индицијама како бисмо били у стању да спречимо било какав проблем, наравно у сарадњи са институцијама на Косову, са којима имамо веома добре односе; кроз сарадњу са суседним земљама са којима имамо размену на војном нивоу, укључујуц́и и начелника Генералштаба Војске Србије. Верујем да је ово врло важно, јер разменом информација о ситуацији, ми у војсци можемо да гарантујемо оно што је неко назвао “сценарио без изненађења.” Желимо да избегнемо, колико је до нас, погрешне перцепције, успостављањем услова за политичаре да наставе са дијалогом. На крају, сви ми морамо да осигурамо да људи буду у стању да унапреде своје живот и ми чинимо свој део како бисмо осигурали да будућност буде још боља.
Аутор: Рада Комазец
http://www.jedinstvo.rs/online/