Две деценије од агресије НАТО на Србију и Црну Гору и прве жртве припадника Војске Југославије Саше Стајића из Београда у касарни „Даниловград“ отвара се питање да ли је погибија овог младића могла бити избегнута.
Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе, саопштио је у уторак да је војник Стајић „практично жртвован постављањем на стражу, која га није следовала“.
„Знам да ће ово највише погодити његовог оца Душана, кога лично познајем, јер сам са њиме више пута до сада полагао цвеће на споменик. Једном ми је у очају рекао да нема више деце и да не зна да ли ће му када умре више ико посећивати место страдања његовог јединца Саше“, каже Николић и додаје:
Лично сам о Сашиној погибији разговарао са старешинама касарне, који су потврдили да је командни кадар знао да ће тај војни објекат бити мета НАТО напада. И поред свега, уместо да Стајић буде измештен са осталим војницима, њега надлежни из ко зна којих разлога постављају за стражара.
Због наведеног, Николић јавно поставља питање, да ли иза свега постоји прикривање кривице за погибију Саше Стајића и могу ли се будући војници Војске Црне Горе на одслужењу војног рока поверити таквим старешинама.
Николић је подсетио на још трагичних догађаја у даниловградској касарни.
Од укупно деветорице војника, чија су имена уписана на споменику у тој касарни, њих петорица, укључујући и Сашу Стајића, погинула су у кругу касарне због грубих пропуста њихових старешина. Од бојеве мине која се под неразјашњеним околностима нашла међу минама за обуку, 1993. погинули су војници Зоран Јововић из Плужина, Дарко Рашовић из Зете, Слободан Бојић из Обреновца и Александар Баторија из Новог Сада. Истаргу и судски поступак, родитељи погинулих оценили су као фарсу како би се избегла одговорност појединих војних старешина.
ИЗМЕШТАЊЕ СПОМЕНИКА
Николић је најавио покретање иницијативе да се сви споменици подигнути у славу погинулих бораца у ратовима од 1990. а налазе се у касарнама, изместе како би могли несметано да их обилазе.
У недељу смо имали случај када Милутину Џуверу није било омогућено да положи цвеће на споменик у Маслинама у Подгорици на коме је исписано име његовог сина Божа, који је као војник на одслужењу рока, 1998. године, погинуо у Ђаковици од албанских терориста – наглашава Николић.
Аутор:В. КАДИЋ
http://www.novosti.rs/