Заменик премијера Косова и копредседавајући приштинске делегације за дијалог о свеобухватном правно обавезујућем споразуму о нормализацији односа Косова и Србије Фатмир Љимај изјавио је да је усвајање Закона о дијалогу и платформи „демонстрација определења Косова за дијалог“.
Љимај сматра да „Србија има проблема да призна реалност и определење Косова“ да је међусобно признање „једино прихватљиво решење“ и да је реакција Београда на усвајање платформе и закона о дијалогу „у оквиру свега онога што се догадја у протеклих 20 година“.
„Платформа се заснива на нашим уставним документима на којима смо организовани као држава. Ми нисмо ништа друго написали сем онога што представља реалност у нашој земљи. Платформа је произашла из Устава Косова, изјаве независности, пакета Мартија Ахисарија, позива се на мишљење Међународног суда правде и због тога ми нисмо урадили ништа што је било неочекивано и изненађење за Србију“, додао је Љимај.
Ми смо, казао је заменик косовског премијера, у ствари описали реалност и очекујемо да седнемо и разговарамо и да помогнемо Србији да, као и цео свет и све земље региона, призна реалност и да „наставимо пут као две независне и суверене државе“.
Љимај сматра да је Државна делегација Косова једина институција или механизам који има мандат парламента Косова да разговара о евентуалном дијалогу са Србијом и нико други, и наглашава да очекује „да ће сви поштовати одлуку парламента Косова“.
„Европска унија сада зна да Косово има једну адресу за разговоре и зато ће поштовати одлуку институција Косова. Поред тога, формат разговора не одређује посредник већ то чине стране у дијалогу. Сада и Могерини и друге државе знају адресу за могући дијалог и ту нема дилеме“, рекао је он.
„Ја разумем тешкоће које има Србија у односу на тему признања Косова, медјутим ми и Србија треба да донесемо одлуку да ли да живимо са прошлошћу или са будућношћу“, казао је Љимај и додао да је „то у политици изузетно тешка и значајна одлука али је на српским државним лидерима да је донесу“.
„Верујем да је од животног дугорочног интереса за Србију да призна реалност, да призна независност Косова, да почнемо да гради односе као две суседне земље, да пронадјемо заједничке тачке сарадње, да омогућимо грађанима наше земље да коначно живе у добробити, да се пронадју канали медјудржавне сарадње како на економском, социјалном и културном плану и да тако помогнемо једни друге на плану европских интеграција. То је пут којим ми треба заједно да идемо“, казао је Љимај.
Он је оценио је да је остваривање реципроцитета у односу на права Срба на Косову са правима Албанаца у Прешевској долини „епицентар споразума“ и да је као такво зацртано и у платформи за дијалог.
„Реципроцитет у правима Албанаца у Прешевској долини је друга тема после признања Косова у дијалогу са Србијом, то је епицентар споразума“, рекао је он.
Поновио је да је увођење такси на производе из Србије и Босне и Херцеговине „реакција на понашање Србије и на агресивну дипломатску кампање против Косова“.
„Такса не представља визију Косова. Напротив ми смо за слободну трговину, тржиште, за европску визију, за слободу кретања робе и људи као и свугде у Европи, али такса успостављена зато што односи Косова и Србије нису нормални“, рекао је Љимај.
Према његовим речима, Србија је у стотину случајева газила споразум ЦЕФТА, док је такса била једина мера коју је Косово могло предузети у односу на Србију да поврати достојанство и да се заштити од понашања Србије.
„Србија је та која треба да се бори за тржиште Косова. Немогуће је и неприхватљиво да од јутра до вечери радите да демонтирате ову државу и да истовремено захтевате да тржиште те земље буде на вашем располагању. Када престану разлози због којих је успостављена такса ствари ће вратити нормалности“, додао је он.
„Ми оцењујемо је да злочини који су извршени на Косову немају националност и то треба да се истраже. Ништа више. Поставља се питање како ће се истражити злочини извршени над Албанцима на Косову и ми сматрамо да је најнормалнији захтев који има Косово“, рекао је Љимај коментаришући део платформе у коме се захтева стварање посебног трибунала за злочине извршене са стране Србије.
„Сада смо у времену обележавања годишњица масакра. Српска јавност, на жалост, нема информација о томе. Од марта до јуна сваког дана су се на Косову 1998-1999. године дешавали масакри“, рекао је он.
Трибунал је, како је рекао, потребан јер представници Србије „одбијају да признају масакре који су извршени, као што је то учинио председник Александар Вучић на годишњицу масакра у Рачку“.