За разлику од „мигова 21“ и „мигова 23“, који су претрпели велике губитке током борбених деловања и били обарани и оштећени ватром са земље исламистичких група, „Су-22“ показао је борбену отпорност на фронту.
„Сухоји 22“ су током свих ратних година у Сирији нападали циљеве на земљи, најчешће невођеним авио-бомбама и ракетним зрнима са средњих и малих висина, након чега би избацивали радарске мамце и великом брзином се удаљавали.
Циљеви су били унапред обавештајном припремом одређени и свакој мисији су додељивани и алтернативни.
Ови руски авиони у сиријској војсци нападали су испочетка углавном у пару, да би се касније усталила употреба једног авиона који се појављивао изненада и брзо удаљавао.
Ескадриле наоружане са „Су-22“ претрпеле су најмање губитке иако су најинтензивније деловале.
Већина војних коментатора и на Западу и на Истоку назвали су га најјачим адутом сиријске авијације.
Уз иранску подршку, ескадриле наоружане овим типом авиона су обновљене, а „Су-22“ опремљени лансерима са невођеним пројектилима ваздух-земља „Б-8М“ калибра 80 милиметара.
До средине 2016. године сиријска војска располагала је са 30 авиона „Су-22“, а, уз помоћ Техерана, опремљени су и авио-бомбама „ФАБ-500СхН“ са падобраном, које су омогућавале нападе уз екстремно ниски лет.
Борбени авиони „Су-22“ обављали су дневно 25, а понекад и 34 борбене мисије.
Стручњаци напомињу да су сви дорађени авиони са типском ознаком „Су-22“ заправо извозне варијанте руских авиона „Су-17“.
Надзвучни борбени авиони „Су-22“, максималне брзине 1.800 километара на час, имају долет до 2.300 километара, а испоручено их је више од 1.000 у 15 држава.