Чизма америчког војника нагазила је од Другог светског рата на територију најмање двадесет других држава. „Гостовали“ су у Вијетнаму, на Корејском полуострву, у Ираку, Авганистану, Либији, Сирији… Предводили су бомбардовања на разним континентима, укључујући и агресију на Савезну Републику Југославију.
Њихове мисије свуда су, тврде, биле хуманитарне, а не убилачке. Стизали су до земаља за које Американци и не знају где се налазе на карти, а камоли да разумеју које проблеме имају, због чега су у њима немири или ратови.
Ових дана је право на међународно „мешање“ направило заокрет на лакат-кривини. Када су у Венецуелу стигла два авиона са руским стручњацима, међу којима су и војници, у складу са споразумом двеју држава из 2001. године, амерички председник Доналд Трамп је загрмео:
– Русија мора да напусти Венецуелу.
Претња је стигла под плаштом чувене Монроове доктрине по којој је „Америка америчка ствар“. Спорно је, дакле, што Руси подржавају Николаса Мадура, а није спорно што Американци само што нису, са украјинске стране, покуцали на врата Русије.
У брзом одговору из Москве, шеф Међународног комитета Савета Федерације Константин Косачов поручио је да је најбољи начин да Американци „личним примером“ покажу Русији како да оде од некуд.
Јер, како је рекао „списак земаља изван западне хемисфере, где Америка заиста нема шта да тражи, заузима превише места“.
Вашингтон, који свој буџет формира на основу „погубног утицаја Русије у Европи, Азији и Евроазији“, жели другима да забрани да се „мешају у туђа посла“.
Изасланик САД у Београду Кајл Скот „добронамерно“ поручује Србији да треба да буде на правој страни историје. Оној где само Американци имају право да улазе без куцања. Чизмом…
Аутор: Снежана Ровчанин Томковић
http://www.novosti.rs/