Приход који се од казина и коцкарница сливао у косовски буџет био је око 20 милиона евра, док ће новим Законом око 50 милиона евра бити ван промета на Косову, а око 4.000 породица без месечне плате од 400 евра.
Цезарова чувена изрека „Коцка је бачена“, што се тиче Косова могла би да се преименује у — коцка је укинута. Скупштина Косова експресном брзином усвојила је Закон о забрани игара на срећу. Објашњење за овај потез који је у јануару ове године повукла и Албанија дао је Кадри Весељи, председник Скупштине Косова, напомињући да је ово морало да се деси како би Влада израдила сасвим нови закон о Лутрији Косова.
Шта се заправо крије иза ове нагле одлуке Приштине?
Политиколог са Косова и Метохије Стефан Филиповић уверен је да је брзина којом је Приштина реаговала доносећи овај закон последица рупе у буџету која је настала због такси од сто одсто, које већ дуже од пола године Косово примењује према роби из Србије и Босне и Херцеговине.
„Ситуација на Косову је мало хаотична. Те коцкарнице су нешто између спортских кладионица и других игара на срећу. Нико није очекивао да се ово деси, бар не овако брзо, иако је то урадила и Албанија. Али Албанија заиста има проблеме са клађењем који су изазвали и међународне скандале. Због међународних утакмица под окриљем УЕФА и ФИФА дошло је до афера, па и притисака споља. И укидање кладионица је код њих морало да се деси. Мислим да је кључна ствар зашто се ово сада дешава на Косову је чињеница да ће једино државна лутрија Косова моћи да организује игре на срећу, што ће им донети зараду“, уверен је наш саговорник.
Филиповић напомиње да је једно од објашњења да је ово урађено по хитном поступку због недавног убиства које се десило у косовским казину, чист блеф, у који не верује нико на Косову. С друге стране, приход који се од казина и коцкарнице сливао у косовски буџет био је око 20 милиона евра. Што значи да је остатак до сто одсто од зараде ишао у приватне џепове власника. У влади Косова су једноставно схватили да ако држава буде власник, онда ће и цео приход бити — њихов.
„У свему видим финансијску компоненту, додатно пуњење косовског буџета. Јер уочљива је буџетска рупа од када су уведене таксе Београду и БиХ. Ово на неки начин може да буде алтернативно решење да се те рупе попуне. Ипак су у питању десетине и стотине милиона евра које Косово губи на месечном и дневном нивоу због тога.
Филиповић не мисли да су тачне теорије да је ово урађено због неког континуитета са албанском одлуком, нити због прича да се све ово ради због неког шеријатског права.
„Зашто? Па пре свега због предлога да државна лутрија Косова и даље организује игре на срећу и тако даље. Али видећемо да ли иза свега могу да стоје и неки други економски лобији. Видећемо како ће сада на Косову бити организоване игре на срећу. То ће нам уједно и објаснити који је основни разлог доношења овог Закона“, закључује Филиповић.
У меморандуму објашњења Владе Косова наводи се да су игре на срећу „више него што су допринеле решавању економских и социјалних проблема грађана, изазвале проблеме у њиховим породицама и друштву у целини“, што је довело и до „узастопних инцидената са фаталним епилогом“.
Према наводима из косовских медија, на Косову тренутно послује 280 кладионица, док се апарати налазе на 130 локација. Приштински медији тврде да ће због овог Закона око 50 милиона евра бити ван оптицаја на Косову, а да ће око 4.000 породица бити без месечне плате од 400 евра, што ће допринети и већој незапослености.
Крајем прошле године полиција Косова је, уз сарадњу са Тужилаштвом, покренула истрагу о играма на срећу, везано за кривична дела организовања пирамидалних шема илегалног коцкања, утаје пореза и кријумчарење робе….
После вишемесечне истраге, полиција је у сарадњи са Царином и пореском управом спровела акцију широм Косова, када је извршен претрес у 33 града на 235 локација. Пореска управа је после овога донела одлуку о затварању 222 локала тог типа, заплењено је 202 различита апарата игара на срећу, и око 33 хиљаде евра.