Заједничко писмо премијера Румуније, Бугарске и Грчке Ангели Меркел и Емануелу Макрону, у којем изражавају подршку Србији на европском путу, може имати онолики утицај колико те три земље утичу на Француску и Немачку политику — дакле никакав, каже за Спутњик научни сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић.
На састанку „балканске четворке“, премијери Румуније, Грчке и Бугарске Виорика Данићила, Алексис Ципрас и Бојко Борисов, и председник Србије Александар Вучић потписали Букурештанску декларацију којом потврђују да ће „појачати сарадњу како би допринели стабилности региона, као и да снажно подржавају пут придруживања Србије ЕУ“.
Међутим, заједничко писмо првих министара Румуније, Грчке и Бугарске Меркеловој и Макрону требало би схватити као неку врсту симболичке услуге Београду — и то је све, додао је Јанковић.
„С обзиром на то да Европска комисија нема комесара за проширење, да је у неколико наврата речено да се не разматра ново проширење ЕУ, јасно је да то просто неће променити ништа, јер воља већине, или барем половине чланица ЕУ је да не долази до новог проширења“, наглашава Јанковић.
ЕУ се налази у великим проблемима, сама Грчка је пред великом променом пред наступајуће изборе, тако да Јанковић не види да има простора за неку другачију политику проширења.
Према његовим речима, заједнички састанак Румуније, Грчке, Бугарске и Србије је нека врста „копирања Вишеградске групе“. Начелно, постоји некакав договор да ове четири земље заједно сарађују и то ће се вероватно наставити после избора за Европски парламент, па и након избора у Грчкој.
Таква сарадња се неће мењати, али да ли ће то суштински нешто значити за нашу земљу и да ли ће то утицати у некој битној мери на евроинтеграције Србије — наш саговорник је „прилично скептичан“.
Политичка корист од оваквог скупа за Србију је да покаже да није сама и да има партнере који могу подржати неке наше иницијативе.
„Оно што обједињује ове четири земље је заједничко културно, односно православно наслеђе, али је такође видљиво да нико од људи који воде политику у тим земљама не жели да истакне да је то оно што их обједињује. Колико је мени познато, ни њихови политички наследници немају баш неку вољу да укажу и истакну да је управо заједничко духовно и културно наслеђе нешто што може да повеже ове земље и да утиче на побољшање њихове сарадње“, каже Јанковић.
Имајући све то у виду, састанак „балканске четворке“ би пре могао представљати неку иницијативу споља, него иницијативу самих тих земаља.
„Да се Србија на неки начин веже за ЕУ, али и за НАТО, јер, не заборавимо, преостале три земље су и у НАТО-у. Сумњам да је то иницијатива Атине, Букурешта, Софије и Београда“, закључио је Јанковић.
https://rs.sputniknews.com