Исповест једно од седморице храбрих војника тадашњег приштинског корпуса Војске СРЈ о тајној акцији.
Најцрњи дан албанских терориста из ОВК-а, седморица храбрих српских војника направила су 14. децембра 1998. године заседу за чак 153 припадника ОВК и 36 их ликвидирала, 40 ранила и девет заробила.
Исповест једно од седморице храбрих војника тадашњег приштинског корпуса Војске СРЈ о тајној акцији у којој је неколико месеци пред почетак НАТО бомбардвања обезглављена елитна јединица ОВК.
Задатак велике групе терориста, како објашбњава Божидар Делић, у то време командант 549 моторизоване бригаде, чији су припадници били храбри војници , био је да упадне на Косово из Албаније.
-Маршута им је била преко планине Паштрик. Утврђено је да је група бројала 153 припадника ОВК. Од тога њих 60 су били официри који су се враћали са обуке у Албанији, док је њихов повратак обезбеђивало четрдесетак специјалаца регуларне албанске војске. Наишли су на заседу у којој је било само седморо људи, а резултат те борбе 36 погинулих терориста, а деветоро заробљених и око 40 рањених, који су се извукли или у Албанији или побегли ка територији КиМ. Заробљена је велика количина опреме, а у тој заседи убијен је и један од оснивача ОВК Муј Краснићи Капући, командант 113. бригаде оперативне зоне Дреница,- описује генерал Делић.
– У раним јутарњим сатима13.децембра кренули смо у патроли из карауле Планеја са задатком дубинског обезбеђења границе. Требало је да прођемо трасу од села Планеја до карауле Ликен и тамо поставимо заседу у трајању од 24 сата. Полазна тачка била је на 710 метара надморске висине, а за место заседе прешли смо око 18. километара. У групи су били шесторица војника и водник. Један од нас био је десетар. Са собом смо носили свако по триста метака, бомбу, један пушкомитраљез са 400 метака, каже војник Соко који није желео да открије свој идентитет.
Како је објаснио, заседа је била постављена тактички, окренута тако да покрије три правца и омогући деловање на све три стране. То им је било довољно јер је залеђини био камењар и неприступачан рељеф.
– Поставили смо мине усмеравајућег дејства такозване мрудове. Такође, још по две мине са даљинским активирањем помоћу кабла и електроимпулса. Те вечери, пола сата пред поноћ зачули смо звуке ломљаве дрвећа и жагор из правца границе. Гласови су бивали све јаснији и ближи и знали смо да је дошао тренутак… Чекали смо их да приђу, а они су деловали опуштено, пошто су прешли државну границу СРЈ и Албаније и ушли на нашу територију присећа се овај војник-.
Еспресо.рс/Медији