Врховни касациони суд (ВКС) заузео је став да је ништавна одредба уговора о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима, уколико банка није доставила доказ да се она задужила у тој валути за пласман одобрених средстава и сугерише као привремену меру забрану активирања хипотеке.
Овај став поводом пуноважности валутне клаузуле код уговора о кредиту у швајцарским францима и конверзије, обавезујући само за судије Врховног касационог суда, а нижестепени судови могу да доносе и супротне одлуке, али ће ризиковати да им те одлуке у поступку ревизије која се води пред ВКС, буду укинуте.
Према ставу грађанског одељења ВКС, валутна клаузула се може правно ваљано уговорити у циљу очувања једнакости узајамних давања — тржишне вредности динарског износа пласираних и враћених кредитних средстава која се утврђује индексирањем курса евра, преноси Б 92.
Међутим, ВКС каже да је ништава одредба уговора о кредиту о индексирању динарског дуга применом курса швајцерског франка, која није утемељена у поузданом писаном доказу да је банка пласирана динарска средства прибавила посредством сопственог задужења у тој валути и да је пре закључења уговора кориснику кредита доставила потпуну писану информацију о свим пословним ризицима и економско-финансијским последицама које ће настати применом такве клаузуле.
Уговор о кредиту производи правно дејство и након утврђења ништавости клаузуле о индексацији дуга применом курса ЦХФ.
„У том случају, уговор ће се извршити конверзијом уз очување једнакости узајамних давања — тржишне вредности датог кредита утврђене на основу курса евра на дан закључења уговора и исплату камате у висини одреденој уговорима о кредиту исте врсте и трајања, закљученим са валутном клаузулом у еврима између истог даваоца кредита и других корисника кредита чије се дуговање утврђује применом курса евра“, наводи се у ставу ВКС.
ВКС је указао да ће у парничном поступку у коме се одлучује о правној ваљаности уговора о кредиту, односно уговорне клаузуле о индексацији дуга у ЋФ, суд на предлог тужиоца (корисника кредита) одредити привремену меру којом се даваоцу кредита (банци) забрањује реализација средстава обезбеђења и извршење уговорне обавезе корисника кредита, уколико већ није покренуто извршење ради реализације средстава обезбедења.
То значи да ће на предлог задуженог грађана суд издати привремену меру којом се банци забрањује активирање хипотеке.
У случају када је поступак извршења ради реализације средстава обезбеђења дуга из кредита већ покренут, суд односно јавни извршитељ ће на захтев извршног дужника одложити извршење без полагања јемства, навео је ВКС.