Радио-аматери из клуба Пирот ових дана се, као и сви остали у нашој земљи, сећају НАТО агресије, али и сарадње коју су пре две деценије, у јеку бомбардовања успоставили са колегама из Бугарске и Италије.
Осим што је била практичне природе и врло корисна и хумана, сарадња са радио-аматерима с друге стране границе била је и велика морална подршка Пироћанцима, јер су спознали да и у Бугарској има много људи који су на страни наших грађана док су на Србију даноноћно падале бомбе.
Још од првих тренутака бомбардовања знали смо да радимо праву ствар за нашу земљу и грађане. Томе у прилог иде и чињеница да су нас НАТО пилоти ометали у комуникацијама, али и смо и ми узвраћали истом мером.
Нашим фреквенцијама је покушао чак да се бави и „авакс“, али на сву срећу безуспешно. Сви наши чланови су даноноћно били за радио-станицама и активно учествовали у одбрани земље. У ситуацији када су порушени уобичајени системи комуникације, имали смо и својеврсну хуманитарну мисију: спајајући људе и породице које су се у метежу рата раздвојиле – каже Милан Радовановић, који је пре двадесет година био најмлађи члан пиротског клуба.
Све информације овдашњих радио-аматера, који су били умрежени са колегама из целе земље и размењивали информације са везистима из Бугарске, биле су доступне војсци, полицији и другим надлежним органима.
Били смо распоређени по разним локацијама и смењивали се на дежурствима. Са једним колегом из Софије, чије је кодно име Ник, стално смо размењивали информације. Јављао нам је време прелета и полета НАТО авиона из те земље ка Србији, правце летења, бројеве авиона који су се винули у небо и сличне податке.Тај колега нам је заиста много помогао.
Идентична сарадња је успостављена и са једним колегом у Авијану у Италији, који је такође био на нашој страни. Наша захвалност тим људима је бескрајна – каже нам Бојан Божић, председник клуба.
ПРАТИЛИ „ТОМАХАВК“
Једне ноћи смо, око 23 часа, код села Срећковац пратили „томахавк“ ракету. Видели смо да иде ка источном делу града.
Ракета је затим направила полукруг, смањила висину, променила правац и кренула ка југу, тачније ка Срећковцу. На сву срећу, уместо школске зграде, „томахавк“ је погодио оближњи далековод – присећа се Божић, и истиче да су радио-аматери имали велику улогу и у тренуцима егзодуса нашег народа са Космета, када су несебично помагали у проналажењу појединих Срба.
В. ЋИРИЋ
http://www.novosti.rs/