Став који је јуче заузео Врховни касациони суд по питању стамбених кредита у швајцарским францима, према тумачењу економиста, практично значи да је терет доказивања је са корисника кредита, који од суда траже раскид уговора или поништење валутне клузуле, пребачен на банке.
Економиста Дејан Ерић у изјави за Танјуг напомиње да ће овакав став ВКС у даљем поступању довести до нових обрачуна амортизационих планова и, вероватно, до промене у висини остатка дуга и месечне рате.
Он је оценио да је ово велики корак у решавању проблема породица које су се пре скоро 15 година задужиле у CHF.
Практично, став који је заузео ВКС значи да ће банке, ако желе да спрече поништавање валутне клаузуле, у судским споровима у којима су тужене морати сада да доказују истовремено две ствари:
- да поузданим писаним доказом увере суд да су се ради пласмана динарских средстава задужиле у швајцерским францима ,и истовремено,
2. да докажу да су пре закључења уговора обавестиле корисника кредита којим се све пословним и финансјким ризицима излаже таквим аранжманом о валутној клаузули у CHF.
Само ако банка истовремено докаже оба услова моћи ће да се одбрани од поништавања валутне клаузуле.
Правно гледано, то је тако, сматрају економиусти, мада, кажу, да је мала вероватноћа да ће се то дешавати у пракси.
У сваком другом случају, упуство ВКС је да се валутна клаузула у CHF третира као ништавна и да се убудуће сматра да је кредит узет са валутном клаузулом у еврима и са каматном стопом коју је та банка давала клијентима који су се у то време задуживали у еврима, сматрају економисти.
Након тога ће се рачунати разлика коју клијент дугује банци. Врховни касациони суд (ВКС) заузео је став да је ништава одредба уговора о стамбеним кредитима индексираним у швајцерским францима, уколико банка није доставила доказ да се она задужила у тој валути за пласман одобрених средстава.
Такође је сугерисао судовима да као привремену меру наложе забрану активирања хипотеке, а тамо где је већ покренут поступак да се његова реализација одложи без полагања јемства.