Проценат усаглашености Србије са декларацијама и резолуцијама Европске уније порастао је током прошле године и премашио 50 одсто, али у Бриселу и даље нису задовољни тиме како Београд прати њихову спољну и безбедносну политику.
Због тога је поглавље 31, које се бави овим питањима, и даље на чекању, и не само да нема назнака да би ускоро могло бити отворено, него је под великим знаком питања и када ће бити готов извештај о скринингу за ову преговарачку област.
У 2018. Србија је гласала за 28 од 54 документа који је усвојила ЕУ, што је усаглашеност од 51,85 одсто, наводи се у анализи коју је објавио Центар за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ). Претпрошле године постотак усаглашености био је 46 одсто, а 2016. – 44 одсто.
Већина декларација које Србија није подржала, чак њих 16, директно или индиректно се односи на Русију, четири на Венецуелу, док су две биле посвећене Конгу, који није гласао за пријем Приштине у Унеско.
После дужег времена, Србија се није усагласила и са једном декларацијом у вези са Ираном, која се тиче продужавања рестриктивних мера.
Нисмо подржили ни документа у вези са Мјанмаром, Зимбабвеом и Бурундијем, преноси Танјуг.