Одолела је „Суза Његошева“, црквица крстионица, на понту Михољске превлаке, првом десанту полиције и извршитеља са мора и копна. Верни народ с песмом у славу Христа Бога био је сигуран штит овој мученици. Први десант је одбијен, а хоће ли наредни, ако га буде? А било их је много.
Још од кидања главе Ловћену, ћерања свештеника и монаха СПЦ из Црне Горе, јуришања на цркве и манастире, најаве отимања и оно мало преостале црквене имовине. Прети се и цркви на Румији, кривичним пријавама „ударају“ на митрополита црногорско-приморског Амфилохија, забрањују улазак у Црну Гору Његовој светости патријарху Иринеју.
Пре свитања, 2. априла, још под окриљем мрака, у ушима окупљеног народа и свештенства остала је да одзвања порука полицајца са лађе: „Напустите простор. Ово је Црна Гора!“
Кроз ове речи проговорила је држава и њен однос према СПЦ коју власт доживљава као „страни фактор“ од којег треба ослободити Монтенегро. Зато су и страже преноћиле око Крстионице и биће их из дана у дан све више све док се ово питање не реши.
Страже су зауставиле и грађевинског инспектора Драгана Зејака, који је ставио потпис на решење о рушењу. А реч је о човеку против кога је прошле године Управа полиције поднела кривичну пријаву због сумње да је починио кривично дело злоупотребе службеног положаја.
Он је, наводно, инвеститорима на подручју општина Херцег Нови и Тиват омогућио да граде објекте без претходно прибављене грађевинске дозволе!
У овом мраку засветлео је гест једног католика, Хрвата, Андрије Петковића, новинара Радио Тивта, који је дошао на Михољску превлаку и дао подршку браћи православцима у одбрани светиње. Гест, сличан оном из 1972. кад је Исо Махмутовић одбио да учествује у рушењу Његошеве капеле са црногорског Олимпа.
Аутор: Велиша Кадић
Новости