Ветеран бивше Ослободилачке војске Косова и председник Савета за одбрану бораца ОВК Џевдет Ћерићи одлучио је да напусти Косово, наводећи да је поднео захтев за визу у амбасади једне западне земље.
Џевдет Ћерићи је на свом Фејсбук налогу објавио да верује да ће напустити Косово следеће године. Навео је да више нема наде за бољи живот на Косову.
„Данас сам поднео захтев за визу на Запад, следеће године верујем да идем из нашег вољеног Косова. Наде за бољи живот овде су се коначно угасиле“, написао је Ћерићи.
Он је један од неколико стотина Албанаца који последњих година желе визу да би пронашли бољу будућност. У пет година, од 2013. до 2017. године, Косово је годишње у просеку напуштало 35.000 људи, одлазећи углавном у земље западне Европе, наводи се у последњем извештају косовског министарства унутрашњих послова.
Ови подаци укључују редовну и нерегуларну миграцију, а значајан број људи мигрирао је тражећи азил. Највећи тренд континуираног одласка забележен је до 2016. године, док је касније приметан значајан пад.
Највећи број грађана који су мигрирали са Косова током овог периода био је у 2015. години, када је отишло преко 75.000 људи. Две године касније емиграција је опала на око 12.000 грађана.
Највише захтева за Немачку
Према подацима косовског министарства унутрашњих послова, од 2013. до 2017. биле су 337.322 пријаве за визу.
Немачка је водећа по броју захтева. За ову земљу је само 2017, у години када је и забележен највећи број захтева, било предато 90.000 пријава. Високо на листи по броју захтева су и Швајцарска, Италија, Грчка, Мађарска и Словенија, а из министарства тврде да је број пријава у порасту, па је у 2017. забележено за два одсто више пријава у односу на 2013. годину.
Косовски премијер Рамуш Харадинај тврди, међутим, да су „у неким медијима пренете нетачне информације у вези са миграцијом грађана Косова, посебно младих људи“. Харадинај наводи да „праве статистике о миграцији“ показују да Косово не предствља ризик од миграције.
„Недавне, праве статистике о миграцији, показују да Косову не прети ризик од миграције, забележивши најнижи тренд у односу на претходне године са само 3.515 захтева за азил у 2018. години, у односу на 2015. када је 67.545 људи поднело захтев за азил. У 2018. години 727 држављана Косова добровољно се вратило. Ово јасно показује високи пад миграције и да држављани Косова поштују основне принципе слободе кретања“, навео је Харадинај на свом Фејсбук профилу.
Харадинај: Нема губитака радних места
Харадинај пориче и најновије податке канцеларије Светске банке у Приштини, по којима је иако је забележило привредни раст, Косово у првој половини 2018. године изгубило 17.000 радних места.
„Опоравак у запошљавању у другој половини претходне године није успео да надомести губитке радних места у првој половини и поред јаког привредног раста“, саопштио је Марко Мантованели, директор канцеларије Светске банке у Приштини.
У извештају СБ наводи се да је отварање нових радних места, уз привредни раст, како у региону, а посебно на Косову, неопходно решити у најскоријем периоду.
Харадинај се не слаже са овим. „Нема губитака радних места. Има пораста. Није задовољавајући пораст, али има повећања радних места“, додаје Харадинај.
Косовска опозиција, са друге стране, оптужила је косовску владу да је крива за губитак од око 17.000 радних места. Посланик Самоопредељења и члан Комисије за економски развој Љибурн Аљиу нагласио је да је извештај Светске банке показатељ владавине са деградирајућом тенденцијом.
„Ово је показатељ да је Косову потребна дубока промена и да је последњи тренутак да се нешто деси. Морамо имати владу која ради за грађане и за развој земље“, поручио је Аљиу.
„Косово не пружа перспективу младима“
Председник Демократског савеза Косова Иса Мустафа наглашава да је добра вест да Косово наставља са водећим економским растом у региону, али и оптужује владу за губитак посла.
„На Косову последње две године стопа незапослености расте, док се стране директне инвестиције смањују. Док су косовске институције преокупиране популистичком политиком у стилу ‘ко је најјачи’, ‘ко коме’, ко гради више ауто-путева у близини села и региона и распише више тендера, нема озбиљног приступа и интересовања за виталне проблеме младих“, навео је Мустафа.
Председник косовског одбора за заштиту људских права и слобода Беџет Шаља каже да су незапосленост и борба за опстанак узроци исељавања људи са Косова у западне земље.
Оцењује да је „Косово земља која не пружа основне услове својим грађанима и перспективу младима“.
„Емиграција се дешава због недостатка посла. Млади људи, иако завршавају студије или стручне школе, не могу да нађу посао. Непотизам се укоренио на Косову, ако немате политичку подршку, не можете да нађете посао, а у одсуству могућности они су присиљени да напусте земљу и баве се послом који није у складу са њиховим квалификацијама. Присиљени су да побегну због бољег живота“, оценио је Шаља приштинским медијима поводом објављивања извештаја о броју људи који су напустили Косово.
АНДРИЈА ИГИЋ
РТС