Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић положио је данас на Новом гробљу венац у Алеји жртава бомбардовања Београда 1941. године. Почаст жртвама шестаприлског бомбардовања одао је и министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић.
Радојичић је истакао да је током своје бурне историје Београд много пута био бомбардован и подсетио да је пре тачно 78 година почело једно од највећих разарања престонице.
У нападима шестог априла 1941, као и онима који су уследили, животе је изгубило хиљаде људи, због чега се овог датума сећамо као једног од најтужнијих у нашој историји. Данас смо се окупили на Новом гробљу, где је сахрањено 1.992 погинулих. Полагањем венаца, чувамо успомену на све људе који су своје животе дали током целог Другог светског рата, како би ми данас имали слободу – рекао је Радојичић.
Градоначелник је рекао да је ово разарање Београда знатно променило историју и даљи развој града.
Изгорео је Мост краља Александра и Народна библиотека на Kосанчићевом венцу са више од 350.000 књига. Нису били поштеђени ни верски и образовни објекти, склоништа, болнице. Иако је после овог, као и после сваког напада, Београд успео да се издигне, туга, празнина и штета која су му тада нанети не могу се умањити – сматра Радојичић.
Он је нагласио да Београд, као и Србија на челу са председником Александром Вучићем, данас воде политику мира и стабилности у региону као једину која доприноси квалитету живота свих грађана.
Министар Ђорђевић је подсетио да је на данашњи дан 1941. године фашистичка Немачка је заједно са својим партнерима бомбардовала Београд и тадашњу Југославију у знак одмазде због догађаја од 27. марта.
Једној малој земљи није било дозвољено да се супротстави тада највећој светској сили, па је пуно недужних људи у бомбардовању изгубило животе. Данас одајемо почаст свим жртвама фашистичког режима и шаљемо јасну поруку да је Србија и тада, али и данас, антифашистичка земља – рекао је Ђорђевић.
Шестог априла 1941. године, без објаве рата почела је операција којом је Београд уништен, а напади су настављени 7, 11, и 12. априла. Бомбардовањем Београда почео је Други светски рат у Југославији, а у нападу је погинуло између 2.500 и 4.000 грађана, потпуно разорено више стотина зграда, а оштећено више хиљада.
Венце су положили представници градског и републичког СУБНОР-а, као и јеврејске заједнице, а догађају је присуствовао председник градског СУБНОР-а Боро Ерцеговац.
Немачки бомбардери су тог 6. априла 1941, у четири наврата, бомбама засули уснули Београд. Тог недељног јутра у 6,30 смртоносни товари бомби су многе житеље престонице Југославије затекле на спавању.
Чак 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона)је послато да „казни непослушну „ Југославију. Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада.
Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.
Бранећи небо над Београдом, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука Југословенског краљевског ратног ваздухопловства.
Лола Ђорђевић