Најдуже преживела особа из последње депортоване туре афричких робова ухваћена је и заробљена када је имала свега 12 година. Сведочанства о њеном животу верно осликавају историјски далек али незабораван период у животу Африканаца.
Научници су до скоро веровали да је последња преживела из групе робова Олуле Косола, познатија као Куђо Левис. Међутим, према последњим истраживањима професорке са Универзитета Њукасл, Хане Дуркин, Редоши је живела још две године након што је Куђо преминула. Процењује се да је у време своје смрти, 1937. године Редоши имала око 90 година.
“Клотилда“ је брод упамћен по томе што је превезао последњу трансатлантску туру робова, из Африке у Америку 1860. године. Међу више од 100 мушкараца, жена и деце је била и девојчица Редоши, преименована у Сели Смит.
Киднапована је од стране другог локалног племена и продата трговцима робљем. Иако је ропство званично укинуто пет година након што је Редоши заробљена и упослена да ради као помоћ у домаћинству и на плантажама у Округу Далас, држави Алабама, она је наставила да живи и ради још 70 година на истој плантажи, са својим мужем и ћерком.
Њена животна прича испуњена је свим трауматичним призорима које са собом носи живот робова: пребијања, бичевања и убиства. Упркос третману који гуши сва људска права, у животу Редоши постојала је доза отпора и бунтовништва.
Својој ћерки је успела да пренесе део матерњег језика, а успела је и да очува аутентичан афрички идентитет и културу.
Куђо ЛевисФормални статус бивших робова има још људи који су надмашили животни век Сели Смит, али су они тај статус стекли рођењем у породицама робова, на земљи робовласника. Колико је за сада познато, Редоши је последње преминула депортована особа са континента Африке на континент Америке.
Хана Дуркин заинтересовала се за животну причу Сели Смит, за коју је истакла да је шокантно колико делује блиско живом сећању, у изјави за Би-Би-Си њуз. Њена истраживања заснована су на званичним пописима, извештајима и забележеним изјавама из прве руке.
Неки од извештаја датирају још из 20. века, када су историчари и борци за људска права први пут кренули у потрагу за људима који су били жртве трговине људима.
Рад др Хане Дуркин објављен је у виду чланка Slavery & Aboltion.
(Национална географија)