Британци су потпуно изгубили компас . Време је да већ негде ударе у чврсто, јер више не владају ни собом, а камоли морима света. Цела земља већ дуго не може да се сабере, не полази им за руком да се надговоре око елементерних услова грађанског уговора, на страну „брегзит“ и лањски снегови.
Сада се присећамо да није џаба говорио Црњански да су Енглези старином од Срба, нити Кљосов да им је ДНК веома сличан. Два Енглеза – три партије. И не само то. И раније су они имали тешких грађанских трвења па су успели да сачувају главне црте свог менталитета на који су вазда били горди: трезвеност, равнодушност према свима другима и нарочито склоност ка уважавању реалности, тј. чињеница стварног живота. Сада и то предају прошлости.
Понашају се потпуно неразумно и сви су ужасно раздражени, од Терезе Меј до навијачких хорди из дубоке праисторије. Пустили су у народни живот зле страсти и сад гањају авети, млате се по улицама и ноћу спопадају једни друге.
Сви су им криви и сваког за нешто хистерично оптужују; нема од кога нешто не потражују. Не могу да живе без Скрипаља, Садамовог и Гадафијевог наслеђа, Асадовог хемијског оружја, Милошевићевих сенки, Додикове крвне слике и наравно Путина, кога су, манично par excellence, прогласили главним демоном целог човечанства.
Одавно више не уважавају реалност него јуре фантазме попут свог митолошког јунака Бонда, чија повест дубоко урања у корене њихове друштвене параноје. Хорор око „брегзита“ показује да уопште нису у стању да се суоче са реалношћу и да се то прво њима обија о главу. Речју, Албион је у једном сумрачном стању.
Речити симптом ове болести је и пад негдашњег симбола Империје у којој сунце никада ни залази – лондонског „Тајмса“ – који је за више од два века израстао и у икону светске штампе. Пре неки дан могли смо да се уверимо да и он дели судбину Гордог Албиона, тј. гордо посрће у свом срозавању на најниже гране.
Откако га је купио Американац Мардок, „Тајмс“ све више личи на бројне британске таблоиде који се не стиде најнижих новинарских стандарда. Али није у томе ствар – ствар је у озбиљнијем унутрашњем обољењу.
Поводом српско-руског филма „Балканска међа“ лондонски „Тајмс“ објавио је недавно редакцијски уводник, дакле нешто што у принципу изражава став и редакције и руководства компаније, па и расположење владајућих кругова земље, са којима је „Тајмс“ одувек стајао у дослуху. Да не буде забуне, овај текст је тако и насловљен: „Мишљење ’Тајмса’ о московском погледу на балканску историју: Русија хушка бивше југословенске републике против Запада“. Тачка.
Капацитет текста потврђен са најкредибилнијег места. Садржај – ужасан, у границама анамнезе друштвене болести коју смо овде описали. Може се упоредити са најнижим нивоом аргументације било ког таблиода, и то на штету „Тајмса“, са најочитијим видом маније, која дубоко дрма духове у Британији, пред којом падају све ограде, сви скрупули и добри манири јавне речи.
Ово је, наводно, текст о могућој рецепцији филма „Балканска међа“ на Западу, филма који Запад још није видео, за који „Тајмс“ жели и тражи да и не буде виђен, то јест да буде – административно забрањен! Почујте Freedom House и барем још стотинак сличних тела у свету!
На почетку ХХI века један лист од имена и угледа, усред Европе, тражи забрану једног уметничког филма, зато што у њему проналази извесне политичке опасности, рецимо „подривање регионалне стабилности на Балкану“! Боже, да ли је ово могуће? Притом, види се из нетачног и дилетантског препричавања овог филма да аутори „Балканску међу“ уопште нису ни гледали, него филму дописују своја лична лудила и фобије.
Пишући недавно о овом филму овај критичар предвидео је жестоку реакцију Запада на истинит филмски призор агресије НАТО 1999. на СР Југославију.
Овакав манихејски лов на вештице, међутим, није могао да предвиди.
Аутор: Божидар Зечевић
