Милорад Додик послао је оштре поруке Сарајеву.
Милорад Додик, председник Председништва БиХ, у наставку ексклузивног интервјуа за Еспресо говори о Емиру Кустурици, Јасеновцу, злочинима Хрвата, о томе да је БиХ у муљу, да је Сарајево за њега „ш“ град, а не престоница, као и да неће да ради у Улици Зелених беретки.
Додик нас је угостио у Бањалуци у згради Владе Републике Српске и том приликом ексклузивно најавио датум кад ће Србија и Српска бити уједињене.
Евидентно је да постоје проблеми у БиХ, завршили су се избори, а још увек није изабран нов Савет министара БиХ. Зашто је то тако?
– Проблем је код Бошњака, у ствари проблем је код Босне која једна обична каљуга. То је систем живог блата, па нисте ни свесни кад у њега уђете, тек када почнете да газате схватите да све више упадате у то живо блато. Проблем највише генеришу ови бошњачки политичари који би хтели доминацију и над српским политичарима и српским телом, али и над хрватским. Нажалост они имају подршку странаца у томе. Они су размажени у политичком смислу. Покушавају да својим неким триковима сарајевским из те сећије наметну неку своју вољу. Овде је све јасно. Ствар функционише тако што заједнички ниво БиХ не бира никога директно, заједничке институције се састављају. Као што сам ја изабран од стране Срба у Председништво БиХ тако су и остала двојица изабрана на простору Федерације, гласовима из Федерације. Ми се као горе нађемо и не мора да постоји никаква процедура и заврши се инаугурација. Тако је и код Савета министара БиХ који по Уставу има само 3 министарства, а сада су странци наметнули да има 9 плус преседавајући који се мења на сваке 4 године из конститутивног народа. Сада је ред дошао на Србе, а у прошлом мандату од тих 9 министарских места сва три конститутивна народа имала су по три министра. Сада муслимани кажу:“Ми хоћемо 4 места“. Чекај, како до сада је стално било 3? Шта ти сад хоћеш? Међутим права идеја је да нама смање трајање мандата, они мисле да ћемо ми одмах вршити неку врсту сецесије, што није тачно. Они највише упропаштавају БиХ. Они делегитимишу систем у БиХ, а ако мисле да нама праве штету, варају се, само нам праве дугорочну корист, јер сада можемо да упиремо прстом и кажемо: „Видите како ствари стоје“. Ето шта се дешава, ја нећу да дозволим да ме то преокупира, ми имамо наше људе, имамо наша права, хоћемо наша права, када будете спремни дајте то, а за ових 5 месеци већ сте направили довољно зла у БиХ да немамо ниједан разлог да вам верујемо. Ви то намерно радите, јер тамо имате подобне Србе који вам у техничком мандату завршавају неке ваше муљаже.
Да ли постоји неки рок за избор?
– Нема рока. Слушајте, како објаснити ситуацију да се заврше избори а да немате имплементацију тих избора, онда какви су то избори? Шта ће нам онда избори? Ја бих можда могао да будем највећи заговорник тога да нема избора. Ево победио сам сад и пустите ме сад до краја живота. Је л то систем? Ако је то систем, ја бих волео да нам неко каже да је то систем, али то није систем. У сваком случају врши се једна муљажа који иде на сваки рационални приступ и покушај некога да нешто уради. Дођемо у ситуацију да идемо у Брисел и да ми молимо, а то су састанци на највишем нивоу, дакле Јункер, Могерини, Хан…
Кад кажете ми, мислите ли на Србе?
– Не, мислим на трочлано Председништво. Ми, дакле, мољакамо да добијемо статус кандидата и људи кажу: „Ево учинићемо све“. Мада, морам да кажем да је мени тај став неразуман. Одакле њима толико поверење у ту БиХ? Јер се ту ради о озбиљној историјској превари која се зове БиХ. Нема ниједан рационални начин да се подржи неуспех. Овде све иде по некој инерцији. Неће овде људи да ратују, има неких усиојаних глава који би се тероризмом бавили, али људима је доста рата. Зато ми и трпимо БиХ, јер хоћемо да радимо, а верујемо да ће нам БиХ упасти у руке. Управо понашањем Бошњака, а кад им то кажете они се као нешто љуте и вичу: „Додик руши систем“. Не рушим ја ништа, ви рушите. Нећете да успоставите власт коју је народ изабрао, непоштујете народ. Кога ви овде поштујете? Кључ је у томе да Бошњаци не желе да постоји Република Српска и та њихова главна партија, која је партија Алије Изетбеговића прича, замислите о грађанском систему друштва по принципу један човек један глас? Где има највише муслимана који би онда могли све да изаберу и да нађу неке послушне Србе и Хрвате па да све то мало ушминкају као што су радили комунисти. Ипак то не може више.
Из Брисела, па онда и из НАТО долазе критике Бањалуци због критике о војној неутралности Српске?
– Добро, НАТО је војна организација, у њој су најмоћније земље Запада. Али НАТО је по систему експанзије све на југоистоку Европе натерао да пре уласка у ЕУ буду чланице тог савеза. Ми смо одлучно рекли не. Зато што је Србија неутрална. Ми смо, понављам Срби овде. Извините, ми нисмо неки други људи. Не можете од нас направити босанске Србе јер ми то нисмо. Ми смо Срби, живимо у Републици Српској и наш примарни идентитет је српски идентитет, наш просторни идентитеј је Република Српска и није Босна. Позивам све у Србији да ме не питају шта има у Босни јер ме то не занима. Нека ме питају шта има у Републици Српској? На то питање ћу увек одговорити. Вређа ме када ме неко декларише као Босанца, јер ја нисам тај. Нисам појединачни случај и овде ће вам свако тако рећи. Наравно све то Запад игнорише по глобалистичком принципу: “Важно је да си човек, није важно одакле си”. Добро, ако је тако зашто онда центре моћи не пренесу у неке мање земље? Зашто онда људи гладују по свету и умиру од глади, а негде се расипа богаство? У сваком случају Република Српска која је формирана 1992. године, тада се снага Америке кретала ка утилатералном свету који је она уређивала. Тада је важило да су САД један велики полицајац, њена политика тада имала је нагод да укине државе као суверене и да смањи снагу државе кроз системе независних регулатора, а све како би се отворио процтор за компаније чији су власници опет они и да тако завладају светом. Ми смо у том период тада кренули да правимо државу. Ми смо тако били против једног глобалног светског поретка и преживели смо. Ја се често суочавам са неким Британцима који ми кажу да наш циљ треба да буде политика интеграција у ЕУ. Немојте ми то ви причати. Ти се извлачиш одатле, а мене гураш. Или сад мени причају о неком свету без граница, а зашто ће онолике жице у Аустрији? У Мађарској? У Словенији? Херметички је затворена граница према ЕУ у Хрватској. О чему онда причамо? Ми када смо причали о експанзији радикалног исламизма, проглашавани смо као политички некоректни. Добро, а шта се то деси у Паризу и другим местима у ЕУ? Зашто сте сад у паничном страху када сте нам говорили да смо блесави. Свет је данас у једном нереду. Једна Русија с којом су се спрдали да није висе велика сила, чак су говорили да није ни регионална сила, међутим појави се та Русија у Сирији и испостави се да је озбиљна светска сила.
Кад смо код Русије, многи кажу да сте Путинов човек на Балкану. Да ли је то истина?
– Нисам ја ничији човек, ја сам човек овог народа, он мене бира. Путин је важна историјска личност и ја њега поштујем. Он има јако коректан став према нама, помаже нам где год може. Уљудно нас увек прими. Замислите једна мала Република Српска која има свој статусни проблем у БиХ, којој су чак и у Србији намештали причу да нас пусти и да се не мешамо, све док није дошао Вучић и рекао: “Стани, то је део нашег народа, нећемо се мешати, али нам не може нико забранити да му помажемо”. Е видите ођедном тај Путин који је међу најмоћнијим лидерима света прими Милорада Додика, можете замислити шта је у главама људи, па само једна страна Москве има висе од миллион и по људи колико има у Српској. И он мене уважи, а шта ја да кажем? А ови ме у широком кругу избегавају да не би подржали моје државне амбиције везане за Републику Српску? О чему се ту ради? Не, ја сам хтео и с њима да причам. Шта хоће ти? Какву БиХ желе? Никада је неће добити такву какву је желе и пре ће се распасти него да буде таква.
Да ли Српска има подршку Владимира Путина онакву каву Србија има?
– Подршка је у погледу статуса, дејтонског статуса и међународног правног положаја Српске и Русија то не крије. Знате, ви имате ситуацију да Високи представник иде и подноси извештај УН сваких 6 месеци. Он онда покупи извештаје ових муслиманских медија и иде тамо и само клевеће Републику Српску. Онда смо ми 2007 године затражили да Чуркин тада презентује став Републике Српске. Они су тада ангажовали једну озбиљну екипу да пише извештај у име Српске. Русија сваки пут кад је СБ УН и када Инцко и остали излажу шта имају, подигну руку и кажу ми имамо друге податке, па онда презентују наше податке. Из тог разлога СБ УН ниједном није могао да донесе ниједну одлуку која у БиХ регулише односе, а све претходне биле су против нас и Српске. Шта друго да кажем. Није то Русија урадила због неких болесних амбиција, већ само поштује право. Речено је да је БиХ састављена од два ентитета Републике Српске и Федерације, претходно се звама Муслиманско-хрватска федерација па јој је неко променио назив како би и Српској у неком времену променио назив. Сад би ми требало да се по њима зовемо Шумска република, ето нисмо,ми смо Република Српска и то ћемо и остати. Трпимо ово у БиХ, наш избор није БиХ, наш избор је Српска и савез са Србијом.
Како ће Српска и Србија обележити годишњицу Јасеновца?
– Ми то редовно обележавамо. Болно је то, ја сам одрастао у тим крајевима ин а миту о Јасеновцу о коме се није смело пуно причати. Када је настала Српска почело је и обележавање Јасеновца и мало висе се сада о томе чује. Одржавају се конференције о Јасеновцу и покушавамо да манифестацијама скренемо пажњу на то. То је место озбиљног геноцида над Србима, преко 500.000 Срба је тамо убијено, сада Хрвати покушавају да то минимизирају, али то не може се урадити.
Данас кажу да је то био логор у коме се слушала музика?
– Могу да лажу. Знате то су екстреми који би и данас клали. Само, не може висе нико Србе да коље и убија. Срби су разумели истину да нема слободе без државе и зато је нама Српска синоним за слободу и зато је ови са Запада руше. Они мисле да је слобода оно што они имају. Па ми смо то имали и пре њих, код њих су се врата на кућама увек била закључана са десет брава, а код нас увек откључана, нико се није плашио ничега, а сада када су они дошли и ми морамо имати 10 брава. Ми ћемо свакако годишњицу страдања у ЈАсеновцу обележити достојанствено. Вучић и ја смо се на иницијативу Вучића договорили да обуставимо све активности на изградњи спомен подручија Градина. Да би то ревидирали у смислу да направимо далеко монументалније, онако како и заслужује тај обим страдања. Ангажоваћемо најбоље људе за музејске просторе. Господин Вучић је веома ангажован на том пројекту и сматрамо да је то наша животна обавеза да то учинимо. Вучић носи једну озбиљну везаност за Српску и овај процтор и страдање, мада родно место његовог оца није у Српској. Верујем да ћемо у наредном месту имати прво пројекат и да ће то бити незаобилазно место сваког Србина и другог човека који жели да чује истину. Знате, када сам био у Јад Вашему, тада се баш повела хајка у Хрватској да је у Јасеновцу убијено 35.000 људи. Директор ме је онда повео у једну просторију где се пале светиљке које обележавају места логора где су страдали Јевреји и други у Другом светском рату. Он ми је тада рекао: “Господине председниче овде је записано да је усташка НДХ чији је план био покољ Срба побила 500.000 Срба, 35.000 Јевреја и 30.000 Рома. Овде је то записано и никаква њихова литературе не може да промени то”. Оно што наша генерација треба да уради је да сними један мега филм о Јасеновцу.
Емир Кустурица да режира?
– Кустурица свакако, ал ии друг ии да то буде примећено у свету. Данас младе генерације функционишу искључиво на друштвеним мрежама и филмовима, нико од младих неће донети новине или књигу. Ако није на мрежама и у филму, мало ко ће знати за то.
Медији преносе да би такав филм требао да сними Емир Кустурица, који је чак добио и материал од Гидеона Грајфа, да ли ће Српска помоћи?
– Наравно да хоћемо. Знам за добру вољу господина Кустурице да то ради. Не може се ништа направити ако неко важно светско име није у потпису тог пројекта, а господин Кустурица свакако јесте. Остаје да видимо. Јас ам зато да ангажујемо све важне и велике људе који у том може помоћи. Мора то страдање да се прикаже како треба. Та сцена када се дете отргне мајци и баци у вис, а дочекају га усташе на бајонетима. То мора свет да види како је то било. Или да чују о једном старцу из Клепаца када су усташе коцкајући се у то ко ће висе унаказити Срба, онда усташе ономе који је изгубио партију доведу тог старца из Клепаца и усташе му кажу одсеци му уво. Он одсече једно, а онда су му рекли одсеци му и друго, а старац му каже: “Само ти дете ради свој посао”.
Причамо о старцу Вукашину?
– Да, о њему причамо. То је запис који се мора знати. Данон је говорио како је у Јасеновцу изведен да копа ровове, а у даљини је видео да се нешто бело креће. Била је врућина и он је мислио да је то стадо оваца, а касније је видео да су то српска деца која су доведена у ту раку и побијена.
Како коментаришете чињеницу да Хрватска све то негира и доказују да је Степинац светац?
– Они имају озбиљне унутрашње проблем око обележавања Јасеновца. Предсдтавници страдалника не желе у томе да учествују јер се дешава да они у близини логора ставе таблу на којо пише: “За дом спремни”. Шта је то? Да држава измести то на место у коме су такође убијани Срби у Новској, али све то раде потомци оних који су клали. Како им то пролази то је друго питање. Можда неко и жели да се то догађа. Ја бих то вратио на причу о идентитету, знате боли то њих. Срби нису имали ниједан логор за Хрвате. Та велика прича о четницима и нигде не можете наћи да су Срби доводили Хрвате у логоре, тамо их мучили и убијали. Тога у историји нема. Они су све то радили под Павелићем и од самог старта формирања НДХ. Покушали су чак то у Пагу да раде где су владали фашисти Мусолинија, па су то Италијани, фашисти то прекинули. Затим су отишли у Јадовно где су такође били Италијани и где је побијено 56.000 Срба и то су Италијани зауставили. Затим су све пренели у јасеновац и тамо систематски убијали Србе. Покупили су 3.000 мушких глава из Сарајева и допремили у Јасеновац где је само 24 остало живи. И сада причају о Сарајеву као мултиетничком граду. Тамо је нестало 150.000 људи. То је једна патолошка прича коју ја не могу да поднесем. Сад су ставили назив улице где су институције да се зове Улица Зелених беретки. Ја треба да идем да радим у Улици Зелених беретки? Како то? Каква је то толеранција? То није мени ни ш град, а не главни град.
Прогласили сте Емира Кустурицу за свог саветника?
– Нема бољег познаваоца менталитета у Сарајеву од њега. Нема бољег познаваоца историје и тог процеса исламизације на овим просторима. Причао ми је на који је начин он спознао да су његови преци били Срби који су примили Ислам и сматрао је да већина муслимана који живе на овим просторима, а који лице на нас, да су то готово идентични људи , да су готово сви били хришћани, има нешто мало католика, али су већина били православци и да су они силом натерани да пређу у Ислам. Имате историјске ситуације где су два брата један био православац, а други прихватио Ислам само да му не убију породицу брата. Кустурица се није одрекао те врсте идентитета, на крају он познаје то најбоље од свих и не морам да идем далеко да идем и тражим објашњења за ту деструкцију Сарајева, он то најбоље зна.
Он се и због свих ратних дешавања одрекао Сарајева да ли ћете га позватио да заједно с вама прошета Сарајевом?
– То није циљ и немам ту намеру, али ако то буде он желео ја немам проблем. Он је једноставно ту да помогне. Ја сам га замолио да помогне, а он је већ тад донео одлуку не да неће у Сарајево, већ да неће да пређе Дрину. Па смо се договорили да правимо Андрићград то је пробудило његове емоције и ојачало његове побуде ка Српској. Он никада није рекао да треба неког да мрзи. Ево онај Абдулах Сидран који је свашта млатио и трунио против њега, када је оболео Емир Кустурица му је платио лечење у Београду. Тада је ваљао Кустурица, тада ваља Србија, тада је добар Београд. А онда чим се врати у Сарајево опет блат ии труни. То је њихов проблем идентитета који никада нису изградили. Знате Бошњаци су постали тек 1993. године, до тада нису никада постојали, били су муслимани као нека нација. То што се неко прогласио за то не значи да то и јесте.
Како коментаришете пресуду Радовану Караџићу?
– Општа је оцена да је то суд неправде и да он није успео да уради оно за што је био формиран, а то је да успостави елементе за сигурно помирење. Оно што су они урадили је сигурно непомирење. Приступ је био само суди Србима. С друге стране имате ситуацију да Насер Орић за којег је документовано да је убијао и клао говори о Радовану Караџићу. Караџић је био председник и као такав сноси одговорност али он никога није физички убио. И сад један убица говори против Караџића и других. То је неприхватљиво. Ту људи повуку линију и кажу: “Довиђења пријатно”. Направљена је неправда чињеницом да нико није осуђен за злочине против Срба. Када су умрли Алија и Туђман тек тад су рекли спремала се истрага?! Како сте експресно против нас радили. Ја разумем да Хаг и тај подли део међународних фактора желео да овим пресудама напише једну ружну историју. Знате за сто година мало ће ко бити жив да прича шта је стварно било. Свако ће из тих лажљивих списа учити. Тамо ће видети да су масовно Срби криви. Хвала вам што сте нам још једно зло нанели. Али ја нећу да вас поштујем и ценим. Знате имате команданта хрватске војске, који је предводио “Олују” Анте Готовину који је у првостепеном поступку осуђен на 25 година затвора, а онд ау другостепеном ослобођен. Како се десило да су ови у првостепеном толико погрешили? Касније смо чули да је Хрватска платила озбиљан новац да он буде ослобођен.
Често се прави паралела Српска – Косово. Може ли се правити та паралела?
– Косово је кључно национално српско питање. И када говоримо овде о Косову кажу нам да о томе не треба да причамо јер је то друга држава. Да, јесте Србија и о томе можемо да причамо. Али то је прави пример дуплих аршима Међународне заједнице, тамо где они покушавају да заштите страдање Албанаца које није постојало док они нису формирали ОВК и сдруге стране да осуде Србе за све оно што се овде дешава. С једне стране кажу да Косово треба да буде држава, а онда кажу Републици Српској да ћутимо и да будемо у БиХ? Мада ми имамо висе елемената да будемо држава него Косово. Тако кажу и да је Косово преседан, али није, има разних примера, да идемо у Каталонију или на Крим или на нека друга места где се јасно воде процеси и за разграничење итда. Једнострана одлука Косова, скупштине није била део ниједног плана Међународне заједнице и када су они то урадили они су брже боље признали и то је проблем. Сада причају да је Косово за њих дефинитивно завршена прича, ако јесте где им је столица у УН? Зашто се пита Србија? ЗАшто мисле да могу до краја да нас понизе. Зашто онда нама то у Српској право споре?
Да ли сте одустали од идеје референдума у Српској?
– Све ће се овде решавати референдум, базична ствар на ком ми све радимо је право народа на самоопредељење. то је право народа, мис мо народ, ми смо народ… Зато они хоће да нам кажу ви сте босански Срби, јер је примарна реч босански. Не ми нисмо то, ми смо Срби. Нисмо босански и то неприхватамо. Нећемо ни њихово писмо, ни њихов језик, ни њихову репрезентацију. Има ту неких појединаца који учествују у неким репрезентативним спортовима. Овде нико не навија за БиХ.
Да ли ви идаље навијате за репрезентацију Србије?
– Шта је то спорно? Наравно да навијам. Овде када игра Новак Ђоковић или Србија нико ништа не ради. Када игра БиХ сви навијају да она изгуби. То је реално. То што мени кажу није фино господине Додик. О чему причамо, то је моја емоција, не можете њиме управљати.
Господине Додик рекли сте да ће једног дана Србија и Српска бити једно. Да ли би би за Еспресо на ову мапу Србије и Српске ставили ваш потпис и датум кад ће овако држава да изгледа?
– Шта је ово? Аха застава Србије. Хоћу… Кад је оно Сретење?
Петнаестог фебруара.
Додик је узео оловку, размишљао дуго и написао 15.02.20…
Еспресо