Ваша земља је јединствена и има веома занимљиве људе, а из Србије ћу понети дубоку и искрену поруку ненасиља. Ово за „Новости“ каже Тара Ганди Батачарџи (85), ћерка најмлађег сина Махатме Гандија, великана светске историје, који је човечанство учио како се битке добијају и без крвопролића.
Открила сам овде своју Србију, не ону о којој људи причају, већ земљу у којој сам осетила љубазност и гостопримство, препознала код људи сензибилност ума – наставља гошћа из Индије, која је у Београд стигла на позив министра спољних послова Ивице Дачића, како би представила књигу „Сећање на једно изузетно доба“ („Албатрос плус“), посвећену успомени на свога деду. – Не чуди што је Покрет несврстаних утемељен у Београду, који је прелеп град, са видљивим утицајем европске архитектуре, али и сопственом културом.
Величину и историјски значај свог славног претка, његовог јединственог учења и идеја, успела је каже да види изблиза, у малим стварима:
Успевао је да ради велике ствари зато што је умео добро да постави оне мале – објашњава саговорница. – Велика машинерија се покреће тек када и њени најситнији делови добро раде. Једна ствар је сасвим јасна, Ганди није имао Гандија који му је претходио. Само је пратио глас своје савести и радио оно шта му је она налагала. Није на мени да одговорим на питање због чега је постао светски славан, јер на њега гледам пре свега као на свога деду.
Велико интересовање Ганди је показивао за ум детета, јер је знао колики је значај деце за будућност земље, додаје Тара Ганди Батачарџи:
Најсигурнији и најкраћи пут до здраве будућности води преко образовања деце и младих, тврдио је. Био је велики психолог, али и човек на унутрашњем, духовном путовању, о коме никада није говорио. Када смо разговарали, никада није говорио о прошлости. Био је од акције и имао сјајан смисао за хумор. Често се сетим његовог смеха. Био је забаван. Бити око њега увек је била авантура – било је ту шетње, песме, музике… Био је духован човек, али приземљен за реалност. Много тога је знао о пољопривреди, текстилној индустрији, финансијама, спорту… Док је био у затвору играо је бадминтон.
Ганди није радио ништа зато што је мислио да је велики човек, нити са намером да то постане, уверава нас његова унука:
Сви морамо да трагамо за величином која је у нама. Ганди није очекивао признање ни од кога, водио се само трагањем за својом истином.
Наша саговорница сматра да не стварају само изузетна историјска времена такве велике људе окренуте својим истинама, већ да их има и данас, али о њима не пишу новине, не појављују се на телевизији.
Наш свет се покреће управо зато што постоје такви велики људи, у сваком кутку планете, у свакој породици. Они раде те мале-велике ствари. Љубав је јача од мржње и то је оно што омогућава да људско друштво још постоји – каже гошћа.
Индија је изборила своју независност захваљујући Гандију и ненасилном отпору, а онда је уследила подела, са много жртава…
Независност Индије била је политичка, а Ганди се залагао за другачију независност – друштвену, културну. Тачније, за поновно буђење душе, у хармонији са природом и свеколиким животом. Био је спреман за још једну револуцију, али није доживео да то постигне. Теже је било супротставити се унутрашњем него спољном непријатељу. Било му је много лакше да се супротстави апартхејду у Јужној Африци и страној владавини у Индији, а онда је схватио колико је јак непријатељ у нама самима. Нама је и даље потребна још једна ненасилна револуција.
Само захваљујући случају, Тара, чији је отац у то време био уредник „Хиндустан тајмса“, није се затекла уз Бапу-џија, како су га у породици звали, када је на њега извршен атентат:
Тог дана сам касно дошла из школе и морала сам да завршим домаћи задатак. Јавили су нам телефоном шта се десило и нисам могла да верујем у оно што сам чула. Мени је он деловао бесмртан. Моја бака је пре тога умрла и то сам могла да прихватим, али не и дедину смрт. Пробијала сам се кроз гужву и када сам дошла до Бирла дома, он је већ тамо лежао, а поред њега су били моја мајка и Нехру.
Садашња мајка двоје деце и бака седморо унучади, која је две деценије, уз мужа експерта за пољопривреду и службеника УН, провела у Риму, каже да је успела да изгради сопствену животну филозофију, не трудећи се ни на који начин да досегне Гандија:
Дошла сам до закључка да пронаћи Гандија значи пронаћи сопствену истину, а то није лако. Сматрам да смо сви ми на истој космичкој нити која нас повезује, а Ганди нам је близак јер иде директно ка срцу – закључује Тара Ганди Батачарџи.
КРОЗ ЛУТКЕ КРЕИРАМ И СЕБЕ
Волим људе који нису конформисти, који се противе правилима и током читавог живота привлачили су ме они који су били различити – прича саговорница, чија су страст ручно прављене лутке. –
У нашој породици је традиција да нешто правимо рукама, то ми је и нека врста медитације. Волим да шијем и да састављам ствари од парчића тканине. Лутке нису само моја креација, него кроз њих ја креирам и себе.
Миљана Краљ
http://www.novosti.rs