У Украјини је 31. марта одржан први круг председничких избора. У првом кругу, познати глумац Владимир Зеленски освојио је 30,24% гласова, а друго место заузео је садашњи шеф државе Петро Порошенко са 15,95% освојених гласова. Треће и четврто место заузели су Јулија Тимошенко (13,4%) и Јуриј Бојко (11,67%). Занимљиво, иако је већина стручњака предвиђала да ће Зеленски и Порошенко проћи у други круг, мало ко од њих је очекивао оволику разлику.
Међутим, што се тиче података из социолошких истраживања, сви они се толико разликују да се ниједан од њих тешко може сматрати објективним. На крају крајева, анкете су исто средство притиска на бирача, као и друга изборна агитација. Многи у првом кругу неће гласати за очигледног кандидата губитника, поготово ако је њихов број тако велик, те ће дати свој глас за „мање зло“ у првом кругу. Стога није изненађујуће да су резултати првог круга били донекле неочекивани, поготово након јасно наручених резултата социолошких студија, које су дале друго место Јулији Тимошенко и Јурију Бојку. Међутим, друго место је сасвим сигурно заузето од стране садашњег председника Украјине, Петра Порошенка.
Међутим, то није спречило да 1. априла, дан после избора, Тимошенкова и Бојко дају заједничко саопштење да је Петро Порошенко преваром заузео друго место, те отишао у други круг избора. У исто време, украјинска полиција, иако је открила многа кршења (види илустрацију), међутим, “није приметила” главне схеме фалсификовања избора. И заиста, како је Петро Порошенко, који је на почетку избора по различитим и недовољно објективним анкетама од 8 до 12% гласова, прикупио 15,95% гласова. Одговор, по мишљењу његових противника је једноставан и очигледан. Он је узео од сваког председничког кандидата по 1-2%, користећи претходно тестирани алгоритам за фалсификовање и куповину гласова.
Ово објашњава олимпијску смиреност Петра Порошенка и његовог тима пре другог круга избора. Алгоритам је разрађен, а задатак је да 21. априла добије пет до седам одсто више гласова од конкурента и задржи власт над Украјином још пет година, а господину Зеленском је додељена улога “кандидата против свих”, како у првом, тако и у другом кругу. Тако и лавра Роналда Регана, глумца америчких вестерна, који је постао први председник Сједињених Америчких Држава, а затим симбол америчке победе у Хладном рату, не сија Владимиру Зеленском. До 21. априла чека га „сепет“ компромитујућег материјала, укључујући бројне изјаве стручњака о неспособности Зеленског да води земљу, његову потпуну подређеност олигарху Коломојском и, највероватније, његове везе са Кремљом. Ако размислите о томе, зашто је он гори од других? Талентовани комичар који је створио своју малу медијску империју, формирао је око себе тим глумаца и продуцената, нашао новац за најскупљи изборни видео у историји – серијал „Слуга народа“, у којем је глумио наставника историје, који је постао председник Украјине на таласу протеста. Хоће ли медијски бизнисмен водити земљу горе него чоколадни магнат? И што је најважније, хоће ли га људи пратити на Мајдан, као што је био случај 2004. и 2014. године? Очигледно, у седишту Петра Порошенка, очекују да неће, те се припремају да 21. априла у потпуности покрену разрађени алгоритам масовне преваре, заснован на веома једноставној методологији.
Први метод је куповина гласова уз помоћ пирамиде избора. Основа „пирамиде“ избора чине људи – шефови окружних управа, директори школа, полицијски службеници и други владини званичници који су ангажовани на подмићивању бирача. За поткупљивање сваког гласача у првој фази издвојено је 1000 гривни (40 евра). Само подмићивање се врши путем регистрације такозваног споразума са бирачем. Након његовог склапања, „гласачу“ се издаје (обично шаље поштом) пластична картица са његовим именом и „QR“ кодом. Потом следи њена активација, након чега је подмићени бирач добио први део новца – 500 гривни (20 евра). Исто толико му је обећано након гласања. Чињеница гласања мора бити потврђена истим „QR“ кодом. Према информацијама доступним украјинским новинарима, систем је распоређен у око 150 изборних јединица. На основу горе наведених података, лако је израчунати да је „пирамида“ дала Порошенку око два милиона гласова. Поред тога, помоћници Петра Порошенка, користећи своју моћ, присилили су регионалне новине да издају додатна издања са чланцима који су агитовали за Петра Порошенка. Објаве ових новина нигде нису узимана у обзир у смислу кршења изборног законодавства Украјине. С друге стране, на пример, тужилаштво града Черкаси, отворило је кривични поступак против редакције листа „7 дана“ под притиском помоћника Петра Порошенка, а које је објавило чланак под насловом „Томос – то сам ја“, а у којем се описује како је Петро Порошенко лично организовао пријем Томоса који признаје независност Украјинске православне цркве.
Други начин је да се промени број гласова коришћењем електронског система бројања „Избори“. У делу изборних комисија на дан гласања, били су присутни и припадници Службе безбедности Украјине (СБУ). Према званичној верзији, они су требали да штите компјутерски систем “Избори”. Међутим, приликом пребројавања гласова и њиховог слања путем компјутерских терминала у национални систем „Избори“, службеници СБУ-а, под изговором да се осигура тајност гласања, избацили су посматраче из просторија у којима се налазе терминали. И шта су тамо радили, нико не зна! Можда је промењен број гласова?
Трећи метод је стварање лажних сервера за пребројавање гласова. Трик је да се организује такозвани „тунел“, преко којег се подаци из изборних комисија не шаљу прво на сервер Централне изборне комисије (ЦИК), него на лажни транзитни сервер. Тамо се подаци о гласању могу исправити у корист једног или другог кандидата. Након тога, тако уређени подаци се шаљу у ЦИК, који „истининто“ објављује фалсификоване резултате.
Поставља се природно питање зашто је, уз присуство таквих алгоритама, штаб Порошенка дозволио толику разлику између Порошенка и Зеленског. Одговор, међутим, лежи на површини. Порошенко је бизнисмен и не жели да троши новац и енергију. Добио је управо онај резултат који је потребан. Нису утврђене значајне повреде, најближи кандидат је 2,5% разлике гласова, а међународни посматрачи су видели слику прилично пристојних избора. А такође и одређена непредвидљивост избора, која се може у путпуности отписати у другом кругу … – Па, шта желите, Порошенко ће рећи након избора – људи више воле да њима влада професионални политичар, а не глумац у служби олигарха! А већина европских посматрача, са свом својом објективношћу, имајући у виду први круг и непредвидљивост његових резултата, само ће морати да препознају победу актуелног украјинског лидера.
И овде постоји велика морална дилема. Законски изабрани председник Порошенко, као вођа украјинске нације и партнер Европе, може и могао би имати „право на грешку“. Он није учинио никакве уступке у Донбасу, подривајући стабилност у региону до крајњих граница и повлачења средстава из буџета Украјине, у великој мери европске помоћи, последње мрвице за рат, служећи првенствено као извор прихода за његово окружење. Није успео да створи атрактивну инвестициону климу у земљи, да сузбије криминал и корупцију. Тако би Порошенко могао задати ударац свеевропским демократским вредностима – изобличавањем изборних резултата, постајући коначно нелегитиман. Да ли га Мајдан очекује крајем априла или не, алгоритам отклањања грешака у првом кругу омогућиће му да задржи власт, настављајући да зарађује новац у Украјини и стављајући Европу пред избор, да затвори очи пред масовном куповином гласова и фалсификовањем, или да не призна изборе.
Јован Стојановић,
Восток