Британска премијерка Тереза Меј дошла је у среду у Брисел на још један ванредни самит посвећен „брегзиту“, где је на дневном реду било ко зна које по реду одлагање у низу, што већ озбиљно замара све у Унији и на Острву.
На само два дана од предвиђеног, већ продуженог рока, у опцији су биле две могућности: кратак или дуги продужетак. Краћа верзија подразумевала је 30. јуни, који је Мејова затражила у свом последњем писму, а дуга, далеки април следеће године.
Никоме се не предузима ризик изласка у хаосу који би направио велику пометњу на целом континенту и за грађане и за бизнис, с обе стране. Зато је председник Европског савета Доналд Туск предложио додатну годину мирне припреме, чак и више него што су Британци тражили.
Тако би се избегли нови самити и додатна неизвесност, а ЕУ би могла да се усредсреди на друге конкретне проблеме. За то време, Велика Британија ће бити чланица као и свака друга, са свим правима и обавезама.
Чак је и Француска, која је далеко тврђа од Немачке по питању продужетака, била, пред састанак, за нови рок, али пре за краћи, него за дужи. Мејова је дан раније била у Берлину и Паризу, да би испреговарала оно до чега јој је стало.
У Француској сматрају да је погодније да Британци, када су већ тако одлучили, оду што пре, прибојавајући се да би штета од британских конзервативаца у европским институцијама могла да буде већа.
А Макрон је од опстанка ЕУ направио свој политички разлог постојања. Зато су Мејовој поставили услове, а то је да се, на пример, током додатног рока, Британци не мешају у избор новог председника Европске комисије или око европског буџета.
С друге стране, уколико би Лондон напустио ЕУ без договора, Немачка би била највише економски погођена европска држава.
Размена између две земље прошле године је износила 120 милијарди евра, а Немачка би тако угрозила и свој највећи суфицит који остварује у спољној размени, од чак 47 милијарди.
Зато је Ангела Меркел обећала да ће да се бори до краја да би се избегао неусаглашени „брезит“ и да ће бити помирљивија од Макрона.