Данас када се обележава Дан руских добровољаца, на неки начин желимо одати почаст и исказати поштовање и захвалност једном од њих. Можда је неправедно запоставити остале, али је овај Рус својом биографијом показао да велике јунаке не треба тражити само у далекој прошлости, већ и у много ближој..И да се њихови подвизи део нашег времена и простора.
Један од јунака чија се дела готово не могу побројати, је најодликованији руски специјалац, носилац одликовања Херој Руске Федерације, потпуковник по чину Анатолиј Вјачеславович Лебед звани Тоља.
Рођен је 1963. године у граду Валги, у Естонији. Придружио се Совјетској армији 1981. године, где је служио у 44. ваздухопловној дивизији у Литванији а касније је прекомандован у 57. независну дивизију у Казахстан.
Његов отац, Вјачеслав Андревич, био је ветеран Великог домовинског рата, служио је у морнарици, учествовао у Стаљинградској битци где је био и рањен.Отац је увек инспирисао Анатолију. Много касније, он ће рећи да је његово лично искуство показало колико је важно никада не одустати и борити се до краја по сваку цену.
Завршио је ваздухопловну школу и постао дипломирани инжињер авијације 1986. године. Ово звање му је омогућило да учествује у војним операцијама у Авганистану 1986/87. године као припадник хеликоптерске регименте.
После тога је био на служби у совјесткој војној мисији у Немачкој, где је одликован са три oрдена Црвене звезде и орденом Службе отаџбини трећег реда.
Када је на нашу земљу извршена НАТО агресија, Тоља се није много двоумио, већ се спаковао и са другим руским добровољцима упутио у Југославију, да би заједно са српском браћом бранио свету српску земљу Косово и Метохију.
Те 1999 године, након пуно компликација, Тоља и група руских добровољци долазе до Београда а потом и до Приштине, где се стављају под команду чувеног Приштинског корпуса Војске Југославије.
Како је сам рекао у једном интервјуу, у Србијује дошао да помогне православној браћи и да је долазак на Космет била одлука њега и његових сабораца, и да их пре тога нико из Србије није звао да дођу.
„Дошао сам у Србију да помогнем православној браћи јер им је потребна помоћ“.
Током свог боравка на Косову и Метохији учествује у борбама око Призрена и Ђаковице где је Војска Југославије са великим успехом сломила неколико крупних офанзива тероростичке УЧК потпомогнуте дејством НАТО авијације. По завршетку НАТО агресије поновио је долазак на Косово и Метохију са својим саборцима.
Анатолиј Лебед у дворишту школе „Бранко Радичевић“, село Кутлеш код Лесковца, Србија, 1999. године
Након повратка са Косова и Метохије, у периоду од 1999. до 2007. Године, Тоља учествује у операцијама у Чеченији, где се нашао у својству командира извиђачко-диверзантске групе у саставу 218.батаљона/45. самосталног пука специјалне намене ВДВ.
Његова зона одговорности је обухватала рејон Гудермеса, Аргуна, Грозног, где је учествовао у специјалним операцијама у којима су уништаване терористичке јединице под командом Шамиља Басајева, Арбина Барајева и других терористичких вођа.
У овим акцијама „Тоља“ бива и рањен, услед чега је морало да му буде ампутирано десно стопало. Међутим, овај губитак виталног дела тела га није га спречио да и даље ратује. На његов лични захтев комадна 45.самосталног пука СпН ВДВ му је одобрила даље служење у јединици са протезом.
Међутим, Тоља бива поново рањен када је својим телом заштитио рањеног војника по којем су терористи пуцали из стрељачког наоружања.
Указом Председника Руске Федерације В.В.Путина од 6.априла 2005.године, за храброст и испољено јунаштво при извршавању својих војничких дужности на простору Северног Кавказа, Антолиј Лебед је одликованом највећим одликовањем РФ- Орденом Хероја.
Међутим, то није све. „Тоља“ са својим момцима ускоро одлази на ново жариште које је потресло Грузију тачније Јужну Осетију
Овде је „Тољина“ група заузела војну луку Поти и уништила бродове грузијске Ратне морнарице. За овај смео и веома успешно извршен задатак, „Тоља“ добија високо одликоање Св.Ђорђа IV степена, које је пре њега поседовао само командант целокупног Северно-Кавкаског војног округа, генерал Сергеј Макаров.
За време церемоније додељивања одликовања руски председник Медведев је за Лебедева рекао:
»Међу нама је официр специјалних снага, херој Руске Федерације Анатолиј Вјачеславович Лебедев. Увек је био водећи на фронту током борбених операција, представљајући себе као оличење храбрости».
Прес служба Државног Министарства унутрашњих послова Русије у Москви је званично објавила да је у петак 27. априла 2012.године у 17:45 на Богородском аутопуту Анатолиј Лебед (Анатолий Вячеславович Лебедь) изгубио контролу над својим мотором (Кавасаки), ударио у ивичњак, затим пао и умро од задобијених повреда.
Анатолиј је хтео овом вожњом да одтвори “бајкерску” сезону у Москви која почиње следећег петка.
Носилац је следећих одликовања:
– Херој Руске Федерације (6. април 2005. год) – за храброст и јунаштво на Северном Кавказу
– Орден Светог Ђорђа IV степена
– Три одрена за Храброст
– Три ордена Црвена Звезда
– Орден “За службу Роду у Оружаним Снагама СССР-а” III степена
– Медаље (разне) …
Текст: Лола Ђорђевић