У Бањалуци се данас одржава Међународна научна конференција о теми „Сребреница, стварност и манипулације“, чији је циљ, према најави организатора, утврђивање истине о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.
Саопштено је да скупу присуствују стручњаци из Русије, САД, Немачке, Израела, Италије, региона и БиХ.
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик оценио је да скупови попут овог „дају нову слику о истини о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године“.
„Немогуће да је истина о дешавањима у Сребреници концентрисана само на седам дана, како су то креирали представници међународне заједнице. Истина подразумева читав период рата, а и неке раније историјске процесе“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.
Према његовим речима, Сребреница „није била тема све до доласка бившег високог представника Педија Ешдауна у БиХ“.
„Ођедном су се сетили да од тога направе мит, а Бошњаци га нису имали, па покушавају да га изграде од Сребренице“, навео је он.
Додик је рекао да је то „лажни мит који не постоји, већ је то ужасно тешко страдање које показује сву голготу и окрутност рата“.
Председница Републике Српске Жељка Цвијановић сматра да дешавања у Сребреници и њеној широј околини од 1992. до 1995. треба посматрати као целину, јер је, како је навела, само на тај начин могуће створити јасну и објективну слику о ратним дешавањима на том простору из јула 1995. године.
Обраћајући се учесницима конференције, Цвијановић је рекла да циљ скупа није порицање злочина које су у Сребреници починили припадници српског народа, додавши да „нико не треба да очекује да се може толерисати злонамерна конструкција чији је циљ да се геноцидном прогласи РС или народ који је у прошлости неколико пута био суочен са стварним покушајима истребљења“.
Наводећи да ратна дешавања у Сребреници треба посматрати као целину, она је казала да то значи да се морају узимати у обзир и ратни злочини над Србима у Кравици, Скеланима, Залазју и другим местима у околини Сребренице, које су починили припадници муслиманских снага под командом Насера Орића.
Према њеним речима, потребно је сагледати и улогу међународних снага у Сребреници, која је 1993. године проглашена демилитаризованом зоном.
„У Сребреници је био стациониран холандски батаљон УНПРОФОР-а са задатком да разоружају муслиманске јединице, али то нису никада урадили“, навела је Цвијановић.
Она је оценила да су међународне снаге омогућиле муслиманским јединицама да се „консолидују унутар демилитаризоване зоне, да нападају околна српска села, да врше монструозне злочине над српским становништвом, а да се потом безбедно враћају у зону унутар које, формално, нису смели ни да постоје као оружана формација“.
Додала је да у дискусији око дешавања у Сребреници не треба изоставити ни контекст међународних или суђења на нивоу БиХ кад су у питању ратни злочини.
„С циљем утврђивања истине о ратним дешавањима у Сребреници и њеној широј околини, Влада Републике Српске је основала Међународну комисију за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године“, казала је председница РС.
Она је навела да је основни задатак ове комисије, која је састављена од стручњака из неколико држава, да утврди пуну истину, узимајући у обзир све расположиве доказе и релевантне чињенице о дешавањима на овом подручју током целог рата.