Ивицу Ивановића из Бање Ковиљаче, као и његове славне претке, нико није морао двапут да зове када је требало бранити отаџбину. Отишао је и он пре две деценије, на Космет, као добровољац, храбро и одважно, знајући да тамо где иде не теку мед и млеко, да се глава лако губи, и да оставља оно што је човеку најважније – породицу.
Ивица је тешка срца, сећају се његови суграђани, оставио тада најрођеније, мислећи да ће то бити привремено. Његов син Рајко имао је тада 22, а кћерка Ивана 20 година. Остали су са мајком Драгицом.
Уместо да се радују животу, живели су у страху и неизвесности, а после вести да је нестао остали су у болу и чемеру од живота. Ивичини отац Иван и мајка Цвета много су се напатили после сазнања да им је син нестао. Утолико пре што се знало како су пролазили наши људи, који нестану на Космету, или падну у руке албанских терориста, који нису поштовали ни законе ни обичаје ратовања – каже Михаило Пурић, Ивановићев пријатељ и комшија, одборник у Скупштини града Лозница.
Ивица је био припадник 125. моторизоване бригаде. Да су икад пронађени његови посмртни остаци, почивали би са Орденом за заслуге првог реда из области одбране. Ово знамење сада чувају његови најмилији, знајући да је Ивица дао највише што се за државу може дати.
Дао је живот за отаџбину, а нашем Ивици се ни гроб не зна – кажу његови најмилији, које туга, али и понос, не напуштају. – И сви ми који смо га знали и волели, мислили смо, негде дубоко у себи, да ће се једном појавити наш јунак са Кошара, сјајан човек и комшија.
Његови рођаци, пријатељи и познаници кажу да ће се састати на легендарном Гучеву и присуствовати помену за Ивановића, који ће служити овдашњи свештеници:
Пролазиле су године, нажалост и деценије. Сада када је извесно да се више неће вратити, желимо да га отргнемо од заборава. Учинићемо све да његово херојство остане упамћено. А најмање што можемо да учинимо јесте да једну од улица наше и његове Бање Ковиљаче, коју је, као и Србију, много волео, крстимо његовим именом. Увек ћемо га се сећати као светлог примера нашег места.
В. МИТРИЋ
http://www.novosti.rs