Проблем фасаде која отпада са манастира Жича, по свему судећи, мораће темељно да буде решен. Најављивано је да ће оштећени делови бити поправљени до прославе осам векова аутокефалности Српске православне цркве почетком октобра. Пројекат је урађен, средства су обезбеђена, изабран је извођач, око Цркве Христа Спаса постављене су скеле, али, како сазнајемо, стручни надзор је утврдио да су оштећења већа од претпостављених и да је потребна озбиљнија санација.

Још се не зна да ли ће се овог пута чути реч струке или ће фасада бити само „упристојена“ за прославу. Како „Новости“ незванично сазнају, наредних недеља биће донета одлука о томе.

– Има доста конзерваторских потешкоћа – каже, за „Новости“, архитекта Снежана Јејић из Републичког завода за заштиту споменика културе. – Утврдили смо да је фасада у лошијем стању него што смо очекивали, да је потребна статичка санација Цркве Христа Спаса, која је оштећена и током земљотреса 2010. године. Приближава се прослава, рокови су кратки, али требало би сагледати приоритете. Најлакше је закрпити рупе, али тада прави проблеми остају. Црква Христа Спаса мора темељно да се обнови и не бих инсистирала на томе да се радови заврше ове године.

 

У манастиру Жича кажу да су радови на санацији фасаде ове цркве почели почетком ове године.

Према потписаном уговору и предвиђеној динамици, радови ће бити завршени до октобра, када ће светом архијерејском литургијом бити прослављен велики јубилеј – осам векова самосталности СПЦ – каже, за „Новости“, монахиња Нектарија.

Тренутно се ради на мапирању оштећења фасаде. Став Министарства културе је да се проблеми у комплексу Жиче морају сагледати у целини. После вишегодишњег праћења терена и пукотина које су се на црквама и објектима појавиле после снажног земљотреса, урађена су геомеханичка истраживања и сачињени елаборати. Према условима Републичког завода, урађен је пројекат статичке санације великог потпорног зида, а у завршној фази је израда пројекта статичке санације Цркве Светог Саве и Цркве Светог Јована. У току је партерно уређење једног дела порте.

Фото С. Јејић Оштећења видљива на целом објекту

Радове финансира Министарство културе. Издвојено је 18 милона динара, а најављен је и наставак финансирања.

Елаборат према којем се спроводи одржавање, а који прати финансирање Министарства културе, урађен је према условима Републичког завода за заштиту споменика и има потребну сагласност. С обзиром на то да је манастирски комплекс оштећен током земљотреса, укупан износ од 18 милиона динара, са колико је Министарство подржало ову фазу радова, први је корак у процесу решавања проблема – најављују у Министарству културе.

Одраније је познато да је зид Цркве Христа Спаса пун рупа, односно малих кратера, па изгледа као да их је неко намерно избушио. Фасада у себи има громуљице негашеног креча, који кад се споји са влагом, напросто експлодира.

За малтер нису употребљени само традиционални материјали, па су се појавили проблеми који тешко могу да се отклоне. Коришћене су сировине из локалних рудника, малтер садржи магнезијум-оксид који кристалише и изазива промене у изгледу… Због велике тврдоће, на појединим местима фасада се одваја од језгра зидова, а на северном делу је препуна неравнина и склона паду.

Раније су стизале најаве да ће црквена фасада манастира Жича бити скинута и замењена новом. Чак је урађен пројекат за нову фасаду и – на томе се стало.

КРУНИСАНО СЕДАМ КРАЉЕВА

Црвена фасада манастира Жича је симбол краљевства. Манастир је подигао Стефан Првовенчани са братом Светим Савом почетком 13. века.

По свом значају, Жича се издваја од осталих српских цркава и манастира, јер је основана са намером да буде седиште архиепископије. Кроз векове, доживела је многа разарања, тако да Жича данас мало личи на ону из времена када је подигнута.

Градитељски подухвати из новијег доба утицали су на то да ће тешко бити заштићена од Унеска, као светска културна баштина. Жича у нашем народу има велики углед, јер је у њој крунисано седам српских краљева.