Плакала је Србија у уторак гледајући на РТС „Ратне приче са Кошара“ и пакао кроз који су пролазили млади војници бранећи отаџбину. Плакала је и ауторка Слађана Зарић, која је у филм уложила годину и по свог живота. Сваку реченицу зна напамет, па опет задрхти сваки пут кад види потресна сведочења преживелих војника. И помисли на оних 108 јунака који су настрадали.
Када је снимала филм, у продукцији РТС и Министарства одбране, само је желела да очува сећање на све оне који су се борили. И зато ју је вест да ће је председник Александар Вучић одликовати за дело које је направила – затекла.
Заиста је велика част, јер највише што можете да добијете у једној земљи је да вас одликује председник – каже Зарићева, у разговору за „Новости“. Схватам то као признање за све филмове које сам до сада радила, и онај о пилотима који су бранили наше небо за време бомбардовања, и онај о Милунки Савић, и друге филмове у којима сам откривала непознате делове наше историје.
Током 14 година, колико је на РТС, снимила је 20 филмова. Овај о Кошарама је, каже, имао највише одјека. Милион и по гледалаца пратило је без даха причу емитовану на исти дан када је почела једна од најтежих борби у новијој српској историји. Парадокс је, примећује, што о њој нисмо много знали.
Многи са којима сам причала су говорили како се на Кошарама ништа није дешавало и да је све то део пропаганде Милошевићевог система – прича Слађана. – Исти ти људи су били затечени кад су одгледали филм. Мислим да је свако осетио одређену дозу одговорности што војници пролазе поред нас 20 година а да ми то и не знамо, нити им иједног тренутка кажемо хвала.
Међу 70 саговорника, у филму су и преживели војници из Ниша, Лесковца и Чачка, који су откривали оно о чему нису разговарали ни са најближима. Копаоник, Стара планина и Власина су „глумили“ Кошаре, а најтеже су биле драматизације смрти војника.
Морам да похвалим и екипу РТС и статисте, јер су драматизације биле ужасно напорне – сећа се Зарићева. – Ишли смо непроходним путевима кроз шуму, блато, снег… Али увече, кад бисмо дошли у собу, помислили бисмо: „Чекај, та деца су исто ово прошла, а још су свуда око њих били рат и смрт“.
Управо су то помислили и гледаоци, иако је у филму, не крије ауторка, приказано само 30 одсто оног што су заиста проживљавали млади војници. Многи од њих, верује Зарићева, имају ноћне море, али већина се тог периода сећа с поносом.
У данашње време, када више нема моралних вредности, то делује као идеализам који фасцинира – каже ауторка. – Драго ми је да чујем да филм већ има 350.000 прегледа на „Јутјубу“, што значи да га је велики број младих одгледао. То је веома важно, јер је овим филмом послата светла морална поука.
РАЗОРНО „ТЕПИХ“ БОМБАРДОВАЊЕ
Други део овог серијала „Ратне приче са Паштрика“ гледаћемо 26. маја, на дан почетка борбе на планини крај Призрена.
– Тешко је поредити ове две борбе, Кошаре су трајале 67 дана, а Паштрик краће, до 14. јуна – прича Зарићева. – Али на Паштрику се десило „тепих“ бомбардовање, које је толико интензивно да је незамисливо да било ко може да га преживи.