Српски извоз у прва два месеца увећан је за 7,1 одсто, а увоз 11,7 у односу на исти период лане. У Републичком заводу за статистику очекују даљи раст извоза јер се мења и његова структура, а главни задатак је да се повећа извоз готових производа.
Статистика показује да је почео да расте и извоз електричних апарата, хемијских производа, а поправља се и ситуција у текстилној индустрији.
„Занимљиво јесте да је донекле промењена и структура извоза, да се све више извозе машине и опреме. Главне области извоза, које су на прва два места, су моторна возила, приколице и основни метали, то је ‘Фијат’ и ‘Железара’ у Смедереву. Онда долазе главне прерађевачке сировине као што су гума и пластика“, каже директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић.
Директорка сектора за међународне односе Јелена Јовановић истиче да су директне стране инвестиције у ауто-индустрију последњих година веома велике.
„Оне су почеле да дају своје резултате. Ако говоримо о пластици и о пластичним производима, ако говоримо о тој целој групи она, такође, добија облик где имамо више од 50 производа. Достигли смо извоз у прошлој години негде 894 милиона евра“, напомиње Јовановићева.
Акценат је на повећању извоза готових производа, што директно увећава нето добит земље, а потенцијала за то има.
Радојка Николић из Бизнис магазина каже да су наше највеће извозне могућности у сектору прехрамбене и пољопривредне индустрије.
„То доказује и чињеница да је прошлогодишњи извоз премашио три милијарде долара. Зашто је то важно? Зато што ми имамо наше сировине, имамо и додатну вредност и у оквиру тога најбоље би било када бисмо имали више финалних призвода“, каже Николићева.
Највише извозимо у Европску унију, а на прва два места су италијанско и немачко тржиште. Унија, рецимо, забрањује неке пластичне производе, па и наша предузећа у тој грани већ хватају корак са тим захтевима.
Јелена Јовановић каже да су готово сва правила и законодавни оквир што се тиче производње пластике усвојини. „Нешто недостаје, а то радимо са нашим извозницима“, истиче Јовановићева.
Србија и даље највише увози нафту, гас и кокс, затим мобилне телефоне и уређаје за дигитализацију.
Аутор: Ружица Врањковић
Извор: РТС