Трагови најјачих пестицида, који су забрањени законом, проналазе се у воћњацима широм Србије и користе се у великим количинама, упозоравају агрономи. Супстанце набављене на црном тржишту доказано изазивају карциноме, дијабетес, болести ендокриног и дисајног система. Остаци отрова све чешће се откривају чак и у узорцима мајчиног млека, чиме се шанса за појаву најтежих болести код деце вишеструко увећава.
Око 60 одсто хербицида, 90 одсто фунгицида и 30 одсто инсектицида на тржишту су доказано канцерогени, показују подаци америчке агенције за заштиту животне средине. Истовремено, на више од 65 одсто воћа и поврћа остају штетне хемијске супстанце, које не могу да се уклоне прањем или љуштењем коре.
Осим у свежем воћу и поврћу, остаци пестицида могу да се нађу у готовим јелима, хлебу, води, вину и воћним соковима. Чак и када се ради о легалним пестицидима чија количина не прелази законски одређене нивое, здравље може да буде угрожено када смо истовремено изложени већем броју хемијских супстанци – каже др Станиша Стојиљковић, професор на Технолошком факултету у Лесковцу.
Према његовим речима, откривена је повезаност између излагања органофосфорним пестицидима и кардиоваскуларних болести, обољења нервног система, деменције и повећаног ризика за појаву не-Хочкиновог лимфома. Утврђена је потенцијална веза између тријазинских хербицида и повећања стопе оболелих од рака дојке.
Дугорочно излагање родитеља чак и малим дозама токсичних хемикалија може да има негативан утицај и на здравље деце. Потврђена је веза имеђу изложености пестицидима у периоду од зачећа до рођења и повећаног ризика од рака, тумора на мозгу и леукемије. Друге студије су пренаталну изложеност хемикалијама названим органофосфати повезале са смањеним коефицијентом интелигенције код деце – каже проф. др Стојиљковић.
Међу најчешћим забрањеним супстанцама, које у Србију доспевају из Турске и Украјине, налази се хлордан, један од најозлоглашенијих отрова за третирање семена. Кокошка која покљуца семе са овим отровом угинуће после само неколико корака, каже, за „Новости“, др Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.
Инсектицид који се зове ДДТ већ деценијама је забрањен због своје јачине. Његови трагови доспели су до Северног пола. Имидаклоприд је 7.000 пута јачи, док постоје докази да се и један и други користе у нашој земљи. Прска ко чиме жели, без икакве контроле – каже др Живадиновић.
Разлог из којег се опасне супстанце уопште користе, и то у прекомерним количинама, најчешће је недостатак стручности и страх од губитка приноса, каже, за „Новости“, Синиша Илинчић, инжењер за заштиту биља.
Грами одлучују да ли ће пестицид да буде отров или корисна супстанца. Али будући да у Србији постоји око 450.000 регистрованих пољопривредних газдинстава и, истовремено, свега 200 стручњака који заиста познају ову област, јасно нам је зашто настаје проблем по околину и здравље људи – каже Синиша Илинчић.
Како би се овај проблем решио, потребна је примена закона о обавезној токсиколошкој документацији и већи број фитосанитарних инспектора, који би обилазили терен, контролисали документацију и узимали узорке земљишта за анализу.
Образовање пољопривредника и строге контроле су неопходни. Не би требало да свако може да купи тону пестицида. У развијеним земљама, ове супстанце ускоро ће бити избачене из употребе и замењене биопестицидима, који нису штетни по здравље људи. Нажалост, због високих цена производа и компликоване примене, ми ћемо морати још да сачекамо на њихову примену – закључује Илинчић.
КЕЉ
Кељ је ове године трећи на листи најконтаминиранијих пољопривредних производа, показало је најновије истраживање Америчке радне групе за животну средину, која оваква испитивања спроводи већ 15 година.
Утврђено је да је само један узорак овог поврћа имао чак 18 остатака пестицида.
Александра ВАСИЋ