Петер Искендеров доктор историје и виши истраживач Института за славистику, Руске Академије Наука и Уметности.
Наведени споразум укључује нацрте протокола о територијалној подели Косова и друге промене постојећих граница на Балкану, укључујући и приступање две или три суседне општине јужне српске заједнице Прешевска долина Косову. До недавно, Ангела Меркел била је међу лидерима земаља чланица ЕУ са најтежим ставом против нове промене балканских граница. Међутим, сада, према доступним информацијама, Берлин је одлучио да ублажи позицију и чак делује као главни посредник и гарант у закључивању споразума како би се преузела иницијатива Сједињених Држава (кључни архитект пројекта косовске поделе) и ојачале своје позиције на Балкану.
До данас, главна препрека за закључивање споразума између Београда и Приштине остају контрадикције на принципима територијалног разграничења. Хашим Тачи инсистира да коначни споразум треба да буде што је могуће шири и да обезбеди свеобухватну размену територија, укључујући и северно-српске заједнице насељене Србима, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток (приближно једна петина територије Косова), као и заједнице јужних Срба. Прешевска долина са доминантним албанским становништвом – Бујановац и Прешево. Слични планови Приштине проширују се и на трећу Прешевску заједницу, Медвеђа, где је бројчано преовлађивање, према независним проценама, још увек резервисано за Србе, али Албанијци убрзано напредују.
Председник Србије Александар Вучић споразуму о подели Косова даје другачије значење, и не признаје оправданост ширења ових принципа унаПрешевску долину. Према доступним информацијама, судбина јужних српских заједница Бујановац, Медвеђа и Прешево биће кључни и најтежи за српског лидера на предстојећим разговорима у кабинету немачке канцеларке.
Други важан аспект преговарачког процеса остаје 100 процената трговинских обавеза које је Приштина наметнула у новембру 2018. године за робу из Србије (као и из Босне и Херцеговине). Уочи предстојећих разговора, Александар Вучић је поновио да Србија неће наставити дијалог са Косовом док се горе наведене таксе не укину . Наглашавајући да би састанак са косовским председником Хашимом Тачијем у Берлину био „изузетно тежак“ за његову земљу, председник Србије је напоменуо да Ангела Меркел и Емануел Макрон не врше притисак на Србију по питању дијалога. Међутим, он је подсетио да је немачки амбасадор у Србији недавно изјавио да је могуће наставити дијалог без укидања такси и потврдио да Србија „неће дозволити наставак“ дијалога о таквим условима. [2]
То су били предстојећи преговори између Александра Вучића и Хашима Тачија и предстојећи споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине који је неколико недеља постао један од главних фактора антивладиних демонстрација у српској престоници. Опозиција оптужује председника да намерава „предати Косово“ иза леђа Срба, док Вучићеве присталице позивају на прагматизам предстојећег споразума који је у стању да осигура заштиту интереса косовских Срба у садашњим геополитичким условима Русије, Сједињених Држава и Европске уније. Као што српски недељник „Печат“ у вези с тим примећује, „свет ће остати, а још више ће постати арена ривалства великих сила, што није само опасност, већ и шанса за нас ако смо довољно паметни“. „Хајде да се фокусирамо на проширење владиних способности, почевши од одбране и завршавајући са геополитиком, и наставимо да балансирамо, почевши од тога, што је дуже могуће“, наводи се у публикацији веома прагматично. [3]
На предстојећим разговорима у Берлину, Александар Вучић ће морати да се ухвати у коштац са најтежим задатком – да постигне споразум са Приштином о најповољнијим и могућим условима за Београд, а у исто време спречи да опозиција прошири своју изборну базу оптужујући председника да издаје националне интересе и предаје Косово. Очигледно је да ће српски председник морати да направи одређене уступке (укључујући и територијалне), али да не би требало да подривају његов ниво подршке у предстојећим превременим изборима у Србији.
О изгледима за промовисање косовског решења и постизање компромисног решења размотрили су током његове посете Москви 17.априла први потпредседник Владе Србије, и министар иностраних послова Ивица Дачић, и шефом руског министарства иностраних послова Сергеј Лавров. Међу кључним српским политичарима, он је тај који заузима најконзистентнији став у корист поделе Косова. Према оцени Ивице Дачића, изречене 2011. године у интервјуу косовским медијима, за Београд “једино реално решење је да се Срби оставе у Србији, а други део, где живе Албанци, одвоји. Ово ће бити радни механизам за брзо решавање проблема. Друге опције ће бити губљење времена. “ “Мислим да је то случај иако се Приштини и Београду то не свиђа. Али ја сам реалистички политичар и не видим никакво друго решење ”, истиче Ивица Дачић. [4].
Говорећи на конференцији за новинаре након одржаних руско-српских разговора, Сергеј Лавров се није посебно фокусирао на идеју поделе Косова, подсећајући да „Русија инсистира на спровођењу резолуције 1244 Савета сигурности УН-а која предвиђа решење у директном дијалогу између Београда и Приштине у оквиру поштовања територијалног интегритета Србије. У овом оквиру, ми ћемо учинити све што је у нашој моћи како бисмо осигурали да се пронађе решење. “ Одговарајући на питање „какво конкретно решење Русија може да подржи?“, Шеф руског министарства иностраних послова нагласио је да Русија више пута наглашава кроз уста председника Владимира Путина на нивоу министарства спољних послова да подржава „сваку одлуку која буде у интересу Србије“. [5]
Русија традиционално подржава Србију политичким и дипломатским методама, говорећи у прилог решавања косовског проблема на компромисној основи, узимајући у обзир интересе српске стране. Као што је руско министарство иностраних послова нагласило у својим коментарима у контексту тренутне посете Ивице Дачић, Русија ће наставити да “подржава Србију, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, у решавању косовског проблема. Напомињемо да ЕУ, која игра улогу посредника у дијалогу Београда и Приштине у складу са резолуцијом Генералне скупштине, није се носила са својим функцијама. “ „У последњих неколико месеци, Приштина је донела провокативне одлуке да уведе 100 процената царина на робу из Србије и Босне и Херцеговине, као и да створи косовску војску, која је у директној супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН-а. „- подсетио је руски МИП [6]
За Србију је важно консултовати се са Русијом и заједнички реаговати на притисак на Београд у вези са ситуацијом на Косову “, наводи се у саопштењу српског листа Политика, наводећи да би се наредних дана у Кини могао одржати састанак Александра Вучића са руским председником Владимиром Путином. [7]
Србија се никада неће сложити ни са једном одлуком везаном за Косово или неко друго отворено питање у региону, а да се претходно не консултује са Русијом, рекао је том приликом Дачић.[8]
Ситуација око предстојећих разговора Београда и Приштине добија додатни балкански и чак паневропски тон због чињенице да ће пристанак Брисела на нове промене граница на Балкану неминовно дати подстицај дискусијама о стварању „велике Албаније“. У тумачењу албанских радикала требало би да укључи Албанију, већину Косова, Прешевску долину, као и делове Македоније, Црне Горе па чак и Грчке.
Коначно, закључивање „пакета“ споразума о размени територија између Београда и Приштине може да погорша ситуацију у Санџаку, историјском региону на границама Србије, Црне Горе и Босне са мешовитим српско-муслиманским становништвом. Поред тога, присталице самоопредељења босанске Републике Српске и њеног уласка у Србију ће добити додатне адуте, што аутоматски угрожава међуетничку стабилност у Босни и Херцеговини, изазивајући нови талас национализма међу босанским Муслиманима и Хрватима.
С друге стране, постизање споразума између Београда и Приштине, укључујући и територијална питања, може објективно бити корисно за Русију, јер ће смањити степен напетости на Балкану и омогућити Русији да ефикасније имплементира руске пројекте у региону. Конкретно, одређена нормализација односа између Београда и Приштине ће помоћи да се унапреди пројекат одржавања гасовода турског тока кроз Србију и могуће изградње гране од њега преко Косова и Албаније до Јадранског мора и даље до Италије.
Петер Искендеров/Интерфаирс.ру