Своју фотогеничност, између осталог, чувена катедрала Нотр Дам у Паризу дугује необичним, помало застрашујућим али претежно функционалним фигурама гаргојла који је красе и штите од кише, а према веровању и од злих духова.
Архитектура вредна дивљења и огромни витражи нису једино што ову катедралу чини тако посебном – ту су фантастичне, митолошке звери: Гаргојли.
Гаргојл је резбарена или клесана митолишка фигура, конструисана тако да садржи писак(отвор) кроз који отиче вода са кровова грађевине, чиме се сама грађевина штити од задржавања воде у удубљењима.
Реч потиче из француског језика и означава грло или гушу, што има смисла јер вода обично истиче из уста гаргојла.
Постоје различите приче које потичу од исте легенде, али међу њима се намеће као главна да је Свети Роман победио гаргојла застрашујућег змаја који је терорисао становнике Руана
Вековима је према причи, змај гутао бродове и изазивао поплаве све до око 600. године пре наше ере, свештеник именом Роман није пристао да уништи звер у замену за прелазак грађана у хршћанство.
Роман је припитомио змаја тако што је направио знак крста, а затим га одвео у град где је спаљен на ломачи.
Глава створења, међутим, није изгорела, па су је грађани одсекли и причврстили за своју цркву. Глава гаргојла је тако постала чувар против зла и упозорење другим змајевима.
Уз остала митолошка бића гаргојли су оличење зла, према схватањима средњевековне католичке цркве.
Наиме, гаргојли на спољашњости цркве су симбол демона који се налазе у спољном свету насупрот светости и блаженства унутар цркве и њихово постављање је имало за циљ да привуче неуко становништво да у цркви потражи мир.
На стотине гаргојла и других гротескних обличја од 13. века штите Норт Дам од кишнице и злих духова.
Иако је катедрала саграђена у 13. веку гаргојли су били део опсежног пројекта обнове средином 19. века.
На катедрали Нотр Дам се налазе још и химере (које су само орнаменти и немају никакву функцију), виверни (омањи змајеви), гротескни резбарени украси и стирга, један од најфотографисанијих гаргојла.
Временом је већина фигура са катедрале подлегла ерозији изазваној кишницом за коју су дизајниране да је ослобађају са катедрале, а многе су уклоњене и уништене током 17. и 18. века, нарочито за време Француске револуције.
Фигуре са Нотр Дама су биле инспирација за многе уметнике и писце, па је познати писац Виктор Иго њима дао истакнуту улогу у свом делу „Звонар Богородичине цркве” .
Лола Ђорђевић