Пламена готика“ (фр. flamboyant, у пламену) је архитектонски стил касне готике настао у 14. веку. Обележен је обиљем камене декорације у обличју кривих, вијугавих линија које подсећају на пламене језичке и пренаглашено дочаравају илузију ових грађевина као да су захваћене ватреном стихијом.
Идеје староградитеља стила готике да представе монументална здања на експресиван начин, у пламену, недавно су попримиле сурову реалну слику.
Раноготичка катедрала Нотр Дам у историјском средишту Париза, чија је градња започета у 12. веку, девастирана је у незапамћеном пожару. Али, у новијој историји, свет је често суочаван са масивним уништавањем културно-историјске баштине.
Још увек памтимо минирања из 2001. када су талибани у Бамијану у Авганистану у прах претворили чувене гигантске статуе Буде.
Многи у свету и данас жале због неповратног разарања и крађе незапамћених размера јединствених античких културних добара Ирака и Сирије које су починили припадници Исламске државе и окупатори са Запада, а које се одиграва од почетка 21. века, до данас.
Иако су очи медија, који преиспитују могући узрок пожара у Паризу, упрте у радове на реконструкцији катедрале, тешко је искључити сумњу у намерно паљење овог француског културног и сакралног бастиона.
Оно што није учињено током Француске буржоаске револуције или Другог светског рата, догодило се у 21. веку, упркос високом развоју технологије и заштите овог националног симбола Француске.
Аналитичари упозоравају да су цркве у Француској све чешће суочене са подметањима пожара, вандализмом, скрнављењем и уништавањем светиња. У протекла три месеца, у већем броју вредних цркава у овој земљи изломљене су средњовековне статуе, спаљена олтарска платна, а у једном случају је на зиду храма нацртан крст људским изметом.
Попут француских, српске и друге православне светиње су попришта апокалиптичког уништења – 2004. изгорео је комплекс манастира Хиландар, а 2016. су чак четири православна храма спаљена баш за ускршње празнике.
Пожар је прогутао српску неоготичку Цркву Светог Саве на Менхетну, у средишту Њујорка, док су на другом крају света, у Мелбурну и Сиднеју, запаљене још две православне цркве.
Претходно, већи број српских храмова у Аустралији био је под ударом усташких екстремиста, у мржњи наружени нацистичким симболима и графитима, међу којима и натписима „Србе на врбе“.
Ипак, најстрашнији погром у новије време забележен је у марту 2004. на Косову, упркос међународној заштити ове територије.
У нападима Албанаца на Србе уништено је 35 српских цркава и манастира, међу којима и 18 споменика културе.
Недавни догађај у Паризу је опомена и нама и треба да промени наш однос према националној културној заоставштини.
За један дан, Француска је за реконструкцију катедрале скупила 700 милиона евра. За своје уништене споменике, Србија то не може.
Пише: Слободан Малдини
http://www.novosti.rs