Природно је да велики људи сметају онима који су у њиховој дубокој сенци. Није први пут да о Андрићу говоре ружне и измишљене ствари. То га прати од младих година, до данас. Међутим, ништа од тога, без обзира колико било неукусно и неодмерено, није умањило нити ће умањити значај и углед Андрића као писца и као човека. Истина о Андрићу се налази у његовим књигама, у његовој оставштини, у великом броју књига које су о њему објављене. Тамо нико не може наћи податке које господин издалека нуди. Може бити да су њему доступни неки тајни Хитлерови архиви, али то није ни Андрићев ни наш проблем.
Овим речима књижевник и академик Миро Вуксановић коментарише поступак немачког новинара и писца Михаела Мартенса, који је написао књигу о Иви Андрићу, а коју на твитер-налогу рекламира речима:
„Ако вам је интригантна прича о (каснијем) добитнику Нобелове награде за књижевност, који је прославио рођендан са Адолфом Хитлером, преговарао о оружју са Херманом Герингом и кога је Стаљин позвао у Москву, можда ће вам бити интригантна и ова књига, заснована на архивским документима. Долази у августу.“
Књига ће се звати „У пожару светова“ и у њој ће Мартенс на 560 страна изнети своје виђење лика и дела нашег нобеловца.
У Задужбини „Иве Андрића“ су изненађени начином на који овај немачки писац и новинар рекламира своје дело. Кажу да је Андрић био опуномоћени посланик Краљевине Југославије у Немачкој и само је обављао своју дужност.
Андрић је био антифашиста – каже за „Новости“ Жанета Ђукић Перишић, управница Андрићеве задужбине. – Он је написао низ текстова у којима осуђује италијански фашизам, а према немачкој политици је имао оштар отклон.
Као најбољи показатељ Андрићевог става према Немачкој и Немцима, наша саговорница цитира оно што је познати писац написао у делу „Знакови поред пута“:
Немци и Немачка! То је највећа мука мог живота. Слом који може значити у човековој судбини прекретницу или смрт. То је проблем од којег ће боловати цела Европа сто и педесет година. Па ни тада му не видим решења.
Иначе, ово није први пут да Мартнес провоцира српску јавност. Он је пре две године са немачком књижевницом Хертом Милер, почасном гошћом тадашњег Сајма књига, учествовао на трибини у Југословенском драмском позоришту, где је она жестоко критиковала нашу земљу рекавши да је Србија крива за бомбардовање 1999.
На тој трибини је учествовао и писац и преводилац Иван Ивањи, који, коментаришући најаву књиге о Андрићу свог познаника Мартенса, за наш лист каже:
Бранити Иву Андрића од Михаела Мартенса је којешта. Од Мартенса ме ништа не чуди, њега истина не интересује, он воли да прави скандале. Не сматрам га озбиљним толико да немам разлога ни да се чудим његовим поступцима. А шта је Андрић мислио о нацистичкој Немачкој најбоље је показао за време окупације када су га молили да каже нешто у корист Немачке, што је он одбијао. – наводи Ивањи.
ДОПИСНИК СА БАЛКАНА
Михаел Мартнес рођен је 1973. године у Хамбургу, живео је у Санкт Петербургу, Кијеву и другим градовима Источне Европе. Од 2002. године је политички извештач немачког дневног листа „Франкфуртер алгемајне цајтунг“. Провео је седам година у Београду, шест у Истанбулу, три у Атини. Живи у Бечу, а објавио је кљигу „Прича о војнику који није желео да убија“.
Љ. БЕГЕНИШИЋ
http://www.novosti.rs/