Недавни пожар у Нотр Даму у Паризу подигао је свест светске јавности о значају културног наслеђа и на опасности да оно нестане услед несрећа, па тако и на споменике културе у Србији, а Оливера Марковић, виша саветница у Сектору за културно наслеђе Министарства културе, каже да су најугроженији они који се налази изван насеља, у близини шуме, на брдовитом терену, често и изван саобраћајница.
Посебан проблем, скреће пажњу, представља систем дојављивања и додаје да Министарство културе континуирано пружа финансијску подршку за редовну заштиту културног наслеђа (покретног и непокретног) од елементарних непогода и других несрећа.
Тако су установе у којима се чува културно наслеђе, снабдевене системима противпожарне заштите и оне одређују приоритете спасавања и место привременог депоновања за покретне предмете од изузетног историјског, уметничког и религијског значаја, али и за документацију.
Марковићева подсећа у изјави за Тањуг да је од 2016. године до данас у противпожарни систем Галерије Матице српске у Новом Саду уложено укупно 12 милиона динара за два депо-простора, а у реконструисаним зградама Музеја савремене уметноси и Народног музеја у Београду уграђени су системи противпожарне заштите који задовољавају највише стандарде.
За непокретна културна добра се, како објашњава, израђују планови управљања ризицима од елементарних непогода и других несрећа према типовима културних добара, и то прво за културна добра уписана на Листу светске баштине.
„Приликом израде конзерваторско-рестаураторских пројекта, установе су дужне да предвиде и обезбеђивање умањивањења ризика од пожара – код конструкције објекта користе се материјали отпорни на пожар, уградња хидраната, систем дојављивања и друго, а ради се и на подизању свести о значају културног наслеђа код локалних заједница у циљу утврђивања активности за умањивање ризика од непогода и других несрећа“, објаснила је Марковићева.
Она подсећа да је велики пожар 2004. године уништио готово трећину комплекса манастира Хиландар на Светој гори управо због проблема допремања воде за гашење, и због тога је на адекватном месту ван комплекса изграђен резервоар за воду који би служио за гашање евентуалног пожара.
Оливера Марковић каже и да се сви материјали који се уграђују у објекте који се обнављају у Хиландару, премазују заштитним противпожарним хемикалијама.
Манастир у овом тренутку од пожара штите три ватрогасна возила, од којих су два класична ватрогасна камиона и једно мање возило које може да уђе у порту манастира.
Поред резервора за воду, у оквиру манстирског комплекса налази се и цистерна за воду, адаптирана од некадашњег средњовековног бунара, а паралелно с радовима на обнови, врши се, према њеним речима, и обнављање и проширивање капацитета хидрантске мреже.