Односи Србије и Румуније увек су се одвијали у добросуседским условима, у духу поверења и пријатељства, у оквиру прекограничне сарадње, заједничких билатералних, регионалних циљева и у односима са ЕУ. Проглашење Темишвара и Новог Сада за европске престонице културе у 2021. години и заједнички пратећи пројекти ће додатно допринети јачању историјских веза наших народа.
Амбасадорка Румуније у Србији Оана Кристина Попа овим речима сумира дуге и добре односе суседа који су у свим балканским бурама успевали да очувају пријатељство. У години када се обележава 140 година успостављања дипломатских односа Србије и Румуније, која је тренутно председавајућа Савету ЕУ, амбасадорка Попа оцењује да је потенцијал и за економску сарадњу висок.
Румунске компаније су присутне на српским тржиштима. Укупна трговинска размена у 2018. години достигла је милијарду и по евра, а одржавање тренда раста трговине и инвестиција указује на то да њихов потенцијал није исцрпљен. Партнерски пројекти у области развоја ИТ сектора могу донети корист и на билатералном и на регионалном плану. Стварају се и нове могућности у областима туризма и културе, које се могу искористити у контексту проглашења Темишвара и Новог Сада за европске престонице културе 2021. године.
* Румунија је посвећена интеграцији нашег региона у ЕУ. Мислите ли да је могуће да Србија до 2025. постане члан?
Чврсто верујем да је чињеница да је ЕУ у 2018. години потврдила европску перспективу региона Западног Балкана створила јединствену прилику коју ће, верујем, Србија искористити да убрза преговоре о приступању у току мандата румунског председавања Савету ЕУ.
* Румунија и Србија су чланице Крајовске групе, заједно са Бугарском и Грчком. Како она доприноси стабилности Балкана?
Румунија је чврсто посвећена стварању кохезивног и боље интегрисаног региона, у који ће бити укључене и балканске државе као предуслов за одрживи раст у региону. Србија је главни корисник ових мера, као кључна држава за стабилност и безбедност региона, и може служити као пример другим државама кандидатима и претендентима.
* Румунија не признаје независност Косова. Да ли очекујете неке резултате у решавању овог питања, и ако их очекујете, на који начин?
Румунија остаје посвећена јачању стабилности и просперитета у целом региону кроз инструменте и политике које је ЕУ ставила на располагање, и у том контексту наравно да жели да буде сведок успешних решења која потврђују остварење ових циљева. Главни актери по том питању остају Београд и Приштина, и они ће бити чиниоци који ће одлучивати када и како ће се овај процес нормализације односа развијати.
ДУНАВ И „ТРИ МОРА“
* Какве могућности за сарадњу нуде Стратегија ЕУ за Дунавски регион и пословни форум „Иницијативе три мора“?
Румунија је 1. новембра прошле године преузела једногодишњи мандат председавања Стратегијом ЕУ за Дунавски регион, а годишњи форум 27. и 28. јуна у Букурешту ће бити добра прилика да се потврди посвећеност спровођењу Стратегије са нагласком на њеној повезаности са главним оперативним програмима ЕУ и новом кохезионом политиком. Пословни форум „Иницијативе три мора“ настоји да допринесе економском развоју земаља учесница и региона бољим повезивањем у транспортном, енергетском и дигиталном сектору. Наш циљ је покретање инвестиционог фонда, стварање мреже привредних комора ове иницијативе, као и учешће Европске комисије, САД и Немачке на високом нивоу, као партнера.
* Румунија је чланица НАТО, а Србија је војно неутрална. Како та чињеница утиче на војну сарадњу двеју земаља?
Чланство Румуније у НАТО-у и војна неутралност Србије не искључују билатералну сарадњу у области безбедности и одбране. Путем Партнерства за мир, Србија учествује у НАТО програмима, што омогућава сарадњу наших војника у мултилатералним вежбама које организује Савез, а вежба цивилне заштите у Младеновцу у октобру 2018. само је један од примера добре сарадње.
* У којој мери стационирање и распоређивање противракетних одбрамбених система у Румунији утиче на односе и стабилност у региону?
Систем одбране НАТО-а против балистичких ракета, чији је саставни део база у Девеселу, строго је одбрамбене природе. Осмишљен је тако да ојача евроатлантску безбедност у целини, засновану на принципима заједничке солидарности, одговорности и безбедносне недељивости.
* Како ће се „брегзит“ одразити на будућност ЕУ?
Наш циљ ће бити окончање свих потребних законодавних предлога како би ЕУ била спремна за било који сценарио на дан повлачења Велике Британије. „Брегзит“ може краткорочно проузроковати економске губитке обема странама, али губици се могу надокнадити путем сарадње.
* Током румунског председавања, одржаће се избори за Европски парламент и очекује се нова европска комисија. Могу ли ови избори значајно променити лице ЕУ?
Без обзира на опције европског бирачког тела и структуру нове комисије, изазови ће остати. У том контексту, више него икада сматрам да је неопходно да приоритети ЕУ остану усредсређени на мултикултуралност, кохезију и заједничке темељне вредности.
ПОКЛОН КНЕЗА МИХАИЛА
* У Националном историјском музеју у Букурешту налази се мач који је кнез Михаило поклонио румунском владару Кузи, са натписом Amicus certus in re recerta. Ова посвета има симболику и у данашње време?
Да, то је још један доказ да време проверава пријатељства, али односи између Румуније и Србије су јасан пример билатералног дијалога у условима добросуседства. Наша традиционална сарадња је доказала да се свако питање између наших држава може решити заједничким напорима, политичким и техничким дијалогом, заснованим на поверењу и узајамној подршци.
Дубравка Савић
http://www.novosti.rs/