Велики број православних верника епархије Банатске присуствовао је јутрос Архијерејској Литургији у храму Светог Николаја Чудотворца у Борчи, како би целивао кивот са честицама Хитона Исуса Христа, који је стигао у Србију захваљујући православној браћи из Русије.
Хитон Господа Исуса Христа је део Христове одеће, коју је, према предању направила Пресвета Богородица њеним најчистијим рукама.
Ова одећа је била на Христу Спаситељу током његове спаситељске патње. Према истраживачима ове светиње овај делић његовог плашта је ” натопљен Христовом крвљу”. Хитон је једноделна тканина без једног шава направљена од танке камиље длаке.
Светиња је нестајала без трага и неколико пута је била проналажена.
Почетком деветог века, Хитон је дониран Карлу Великом приликом његовог крунисања. Након тога, светиња је постављена у опатију француског града Аржантеј, где се и чувала.
Недавно је честица Хитона Господа дата у Јарославску епархију Руске Православне Цркве. Постоје записи о томе како су се чуда Божија дешавала у различитим годинама људима који су успели да додирну ову светињу или да се само моле око ње.
Део одеће Господње је у обиласку српских градова, верног народа, и свако ко жели да јој се поклони и целива је, јесте уједно и позван да му приступи. Хитон Господњи изложен је још данас у Борчи након чега одлази за Белу Цркву а након тога ће бити изложен у Панчеву.
Распеће
Чин разапињања су вршили римски војници. Исус је морао да понесе свој крст на губилиште, али од шибања га је издала снага, па му је помогао Симон из Кирине (горња Либија).
На месту извршења смртне казне, осуђеном је скидана хаљина, али је ипак могао да задржи један њен део уколико је осећао стид. Христос је распет на северној страни града, непосредно поред зида, где се уздизала неколико метара висока стена. По изгледу стене, народ је то место називао Голгота на арамејском.
Од дворца Антоније, где је Христу изречена смртна пресуда, до Голготе била је раздаљина једва један километар, али се изгледа ишло заобилазним путем да би осуђене могла да види маса придошлих на празник Пасхе.
Сваки осуђеник је носио таблицу с кривицом исписаном на три говорна језика: на јеврејском (одн. арамејском), грчком и латинском. На Христовом крсту стајало је оно што је Пилат био написао: „Исус Назарећанин цар јудејски“.
Са Исусом су распета још два разбојника, чиме је Пилат хтео да се наруга Христу. Сами војници ипак указаше почаст Исусу, распевши га у средини, чиме се испунило једно пророчанство Исаије. Јеванђелисти бележе да се разбојник с десне стране покајао, и да је Христос рекао да ћe с Њим истога дана бити у Рају.
Јеванђелист Лука бележи и молитвени уздах Христов на Крсту: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“
У међувремену су војници бацали коцку како би установили коме ће да припадне доња Христова одећа (туника, хитон, долама), јер се није могла делити на делове, будући да је била изаткана из једног комада, док се горња одећа могла делити на шивене делове.
Његово преосвештенство Епископ Банатски Никанор се захвалио амбасади Руске Федерације која је највише заслужна за долазак светиња у нашу земљу.
Он је пред окупљеним верницима указао на повезаност два једноверна народа, подсетивши на страдање Николаја Романова који се залагао за помоћ српском народу.
Епископ је уручио Архијерејску захвалницу амбасадору Александру Чепурину за „показану наклоност труд и несебичну љубав према српском народу и светињама Српске православне цркве“
Захвалнице су такође уручене сарадницима амбасадора Чепурина Алексеју Жукову, Наталији Шатиљин као и ветеранима 63 падобранске и члановима Ноћних вукова Србије који су узели учешће у организацији доласка светиње у нашу земљу.
Лола Ђорђевић
