Прошле суботе 110 косовских џихадиста из Сирије, уз логистичку помоћ САД, вратило се својим кућама, а неки од њих су ратовали на првој линији фронта, као чланови Исламске државе или неке од сродних организација!
Врло је битно напоменути да се 160 џихадиста већ вратило на Космет са ратишта, тако да је број „Алахових војника“ који тренутно слободно шета територијом јужне српске покрајине и више него алармантан!
Представници привремених косовских институција, покушавају да ублаже ову вест наводећи да је се међу повратницима налази 32 жене и 74 деце. У реду, за децу којa су рођена у халифату и која још нису радикализована можда и постоји шанса да се асимилују у друштво, али каква их будућност очекује на територији где се исламски екстремизам развија брже него било где другде у Европи и то пре свега међу младима, и где џамије ничу „као печурке“ захваљујући новцу Саудијске Арабије и других богатих исламистичких центара, који територију Космета виде као идеалан мост за ширење радикалне вахабистичке идеологије на Европу.
Жене са друге стране, имале су и те како битну улогу у хијерархији Исламске државе, и врло су способне за извршење терористичких напада. Процењује се да између 10-15 % џихадиста Исламске државе чине припаднице „слабијег пола“, а неке од њих, процењује се око 40, управо су са територије Космета. Албанке са Косова и Метохије на пут у Сирију и Ирак опредељују се како би пратиле своје мужеве који одлазе тамо да се боре под заставом халифата и на тај начин оне испуњавају своју верску дужност и постају део светог рата. Најмлађа џихадисткиња која је приступила Исламској држави са територије Косова и Метохије стара је 15 година, а најстарија 43 године.
Као типичан пример навешћемо случај Албанке из Косовске Митровице Ћамиле Тахири. Она је у Сирију кренула 2014. године са својим мужем који је убрзо, као борац Исламске државе погинуо. Ћамила није желела да се врати кући, већ је остала у Сирији и наставила џихад раме уз раме са мушким саборцима. Временом, ова девојка са Космета је толико напредовала у џихадистичкој хијерхији да је постала вођа једног од кампова за обуку џихадисткиња у Сирији. Под њеном командом, налазиле су се десетине девојака претежно са територије Косова и Метохије, Македоније и Албаније.
Добро је позната информација да је територија наше јужне покрајине, лажно проглашена тзв. „државом Косово“, предњачила у извозу страних бораца у редове Исламске државе. Према последњем извештају о тероризму америчког Стејт Департмента, чак 403 џихадиста са Космета придружило се борби за стварање халифата у Сирији и Ираку. Њиховим повратаком на Косово и Метохију, али и у земље региона, Исламска држава ће покушати да отвори нови фронт и да започне изградњу балканског халифата у срцу Европе. Главни инструмент за остварења тог циља, биће терористички напади на неисламско становништво као и на муслимане „такфире“, који не подржавају акције Исламске државе. Неки од њих то чак и не крију. Подсетимо на случај Фитима Ладровиција, о којем је писао и познати британски лист Тајмс. Он је по повратку на Космет изјавио:
„Желим да направим исламску државу на Косову и радо ћу умрети за то“.
Колико год представници привремених институција у Приштини покушавали да убеде међународну заједницу да проблем растућег исламског екстремизма држе под контролом, чињеница је да вахабистичка идеологија постаје све доминантнија на овој територији. Управо се пренаглашеним национализмом, оличеном у идеји тзв. „Велике Албаније“, покушава контролисати, тј. надјачати идеја халифата међу Албанцима. То је један од разлога зашто САД и њени савезници подржавају пројекат тзв. „косовске независности“ као првог корака ка стварању секуларне „великоалбанске државе“.
Аутор текста:
Милан Вукелић
Докторанд Факултета политичких наука у Београду, специјализован за питања исламског фундаментализма и екстремизма