Казна доживотног затвора ускоро ће бити део српског Кривичног законика, а вишеструки повратници више неће моћи да рачунају на то да ће бити осуђени на условне осуде.
Ове новине ускоро ће бити представљене Влади Србије преко Нацрта закона о изменама Кривичног законика, који је и понедељак јавности представило Министарство правде.
Предлог би пред Скупштином требало да се нађе након првомајских празника, а у његовој изради учествовали су стручњаци Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Аутономног женског центра, Адвокатске коморе, судије, тужиоци…
Према речима државног секретара Министарства правде Радомира Илића, иницијативу за увођење доживотног затвора поднела је Фондација „Тијана Јурић“, а подржало ју је 160.000 грађана.
Министарство правде је у потпуности одговорило на ову, у исто време иницијативу Фондације и народну иницијативу – каже, за „Новости“, Радомир Илић.
Неће више бити казне од 30 до 40 година затвора као најтеже у нашем систему за најтежа кривична дела. Уколико народни посланици усвоје доживотни затвор, он ће се односити на тешка убиства, силовање које за последицу има смрт, обљубу над дететом и немоћним лицем са смртном последицом, као и за обљубу злоупотребом положаја, такође са смртним исходом.
Наш саговорник истиче да је новина да онај ко буде био осуђен на доживотни затвор за ова кривична дела неће имати право на условни отпуст, док ће за друга дела за која такође прети ова кривична санкција условни отпуст моћи да се тражи након 27 година издржане казне.
Кад је реч о повратницима, за њих ће убудуће важити правило „три ударца“:
До сада смо имали ситуације да такве особе суд узастопно санкционише условном осудом. То је препознато као проблем где „професионални криминалци“ готово никада не заврше иза решетака. То се мења.
Први ударац представља кад неко први пут изврши кривично дело са умишљајем, а то су обично насилничка дела, крвни и сексуални деликти и кривична дела против имовине. Тада суд примењује такозвано редовно кажњавање – објашњава наш саговорник.
У случају да неко други пут почини исто или слично дело, закон, како каже Илић, предвиђа да му се мора изрећи затворска казна и овде се суду даје слобода или да изрекне минималну казну или вишу.
Ако се догоди да неко и трећи пут понови дело, онда ће му се обавезно изрећи казна затвора у другој половини распона. То значи да ако је за неко дело запрећена казна од две до десет година, онда ће бити осуђен на казну преко шест година.
ЕВРОПСКА ПРАКСА
Казна доживотног затвора постоји у законодавству већине земаља Европске уније. Једино је немају Португалија, Норвешка и Хрватска. Примера ради, у Норвешкој је најтежа казна која се може некоме изрећи 21 година затвора.
ЗА БОРБУ ПАСА БАР ПОЛА ГОДИНЕ
Изменама је уведен нови облик кажњавања за држање дроге, за шта је предвиђена казна у трајању од две до десет година затвора.
Пооштрене су казне и за убијање и злостављање животиња, и то до две године, док је за организовање борбе петлова и паса подигнута доња граница са три на шест месеци затвора.
Н. Бијелић
http://www.novosti.rs/