Председник Русије је потписао изузетно важан указ који се не односи само на права, већ и на судбину стотина хиљада, а можда чак и на милионе људи. У складу са Уредбом, лица која стално бораве на територијама појединих регија Доњецк и Луганск региона Украјине сада имају право да поднесу захтев за пасош Руске Федерације на поједностављен начин.
Шта то значи у пракси? Да становници непризнатих данас ДНР и ЛНР могу добити руско држављанство без поштовања услова прописаних руским законодавством, који гласе: да се мора живети у Русији најмање 5 година, имају легитиман (дозвољен) извор средстава за живот, одустају од држављанства стране државе и да говоре руски.
Није тешко предвидети хистеричну реакцију Кијева и његових западних покровитеља, који ће наравно покушати да ово наведу као неки покушај Русије да “асимилира” ДНР и ЛНР или њихове становнике и да задире у суверенитет Украјине, итд.
Међутим, све те пропагандне преваре неће бити у стању да оповргну очигледно: мера председника Русије има пре свега хуманитарни, а не политички карактер. Ми смо, за разлику од званичног Кијева и политичара Запада, од самог почетка да ли приоритет људима, а не територијама. То је суштинска разлика у нашем приступу сложеним конфликтним ситуацијама, било да се ради о Донбасу, Закарпатији или Абхази и Јужној Осетији. Говорећи о одређеним областима Доњецк и Луганск региона Украјине, у главном граду Украјине и у западним престоницама увек подразумевају пре свега границе, а ми – све они који живе у ДНР-у и ЛНР-у, који су једноставно лишени основних права и могућности због сукоба власти. Уместо да слуша њихове захтеве и потребе, украјинско руководство које није било у стању да победи војном силом, довело је до тога да се овим људима ускрати основна права као средство уцене и кажњавања због храбрости да одбране своје интересе пред илегалном пост-централном владом.
Малтретирају их, називају терористима, сепаратистима и покушавају да сакрију од светске заједнице очигледну чињеницу: Да ти људи нису напали остатак Украјине, већ, напротив, против њих се води сраман рат, који се у зависности од политичке ситуације, назива антитерористичком или војном операцијом у Кијеву. Рат против сопственог становништва прати пооштравање и легализацију Кијевске друштвено-економске блокаде Донбаса, коју они покушавају да доведу на колена не са оружјем, већ безакоњем.
Становници ДНР и ЛНР , као и милиони Украјинаца који су били на територији Русије, намерно су искључени са изборних листа на председничким изборима Украјине 31. марта 2019. године. Упркос чињеници да се формално и даље сматрају грађанима Украјине, нико им не гарантује остваривање основних права садржаних у међународним конвенцијама – слободе савести, изражавања и коришћења матерњег језика, да не спомињемо основно право на живот.
Под овим условима, за веома много људи нема избора него да траже руско држављанство. Према нашим подацима, од априла 2014. до априла 2019. године, више од 334 хиљаде грађана Украјине распитивало се око стицања руског држављанства. За многе је то дословно био присилан корак, и они још увек сматрају Украјину својом домовином, али не виде ни најмању шансу да остваре своја права у овој земљи под тренутном владом, чак и узимајући у обзир промену њеног врха. Они нису напустили Украјину – то је њих националистичка про-западна Украјина током протеклих година одбацивала и истискивала, водећи агресивни офанзивни рат за територије против оних који законито живе од њих.
Истовремено, Русија не крши међународне правне норме и своје обавезе према било коме. Њено суверено право је да одреди параметре за давање држављанства. Приликом добијања руског пасоша, становници самопроглашених република чије документе друге државе тренутно не признају стичу права и гаранције које имају грађани наше земље, укључујући могућност слободног кретања, добијање образовања, социјалне заштите, здравствене заштите, правне, конзуларне и друге заштите.
Штавише, оптужбе против нас да ми ствармо неку врсту преседана и неку врсту посебне политике према страним држављанима за које сматрамо да су наши сународници, апсолутно су погрешне. Сличну праксу спроводе, на пример, Румунија и Мађарска, које дају своје држављанство својим сународницима који традиционално бораве на територији Украјине.
Јасно је да ови аргументи неће бити узимани у обзир од стране присталица логике: „Русија је увек и свуда крива“, као и „територијални интегритет је вечи од права људи“. Међутим, они су важни за нас, јер у нашој земљи неко може поставит питања из серије: зашто нам је то потребно? Зар не би било боље седети на маргинама и препустити те људе саме себи?
Не. Боље да говоримо о руском народу који ми једноставно немамо право бацати у невоље. Десетинама година након завршетка Хладног рата имали смо стотине прилика да осигурамо да се у већини случајева нико осим Русије не може заложити за права Руса, односно, не жели. Читава моћна хуманитарна машина, која је тако поносна у Европи, у овом тренутку најчешће не успева – отуда, на пример, злогласна балтичка не-држављанска институција у Европској унији 21. стољећа. Зато су данас милиони људи пронашли главну ствар – наду. То не значи да ће се одмах пријавити за руско држављанство. Али најважније је да сада имају такву прилику, а у неким случајевима то може значити и право и шансу за живот.
Константин Косачев