У интервјуу за Спутњик, представник Срба у Председништву БиХ Милорад Додик објашњава зашто још увек није формиран Савет министара БиХ, због чега је утицај Британије на Балкану малиган, као и зашто албанска иницијатива у америчком Конгресу нема значај какав би имала пре десет година.
Представник Срба у Председништву БиХ Милорад Додик данас путује у Рим, тачније у Ватикан, где ће се састати са папом Фрањом. Јуче је у Београду посетио патријарха српског господина Иринеја, што је уобичајени протокол када један српски политичар одлази у посету Светој столици.
Додиков боравак у Београду био је прилика да са њим разговарамо и на разне друге теме — о кризи власти у БиХ изазваној одбијањем бошњачких политичара да се формира Савет министара, његовом односу према НАТО-у, британским обавештајним акцијама против такозваног „малигног руског утицаја“, као и његовом односу према косовском проблему.
„Питали бисмо Вас шта има ново у Босни“, почињемо интервју, „али знамо да нема ништа. Савет министара још увек није формиран“.
„Као у Ђекни“, кроз смех одговара Додик.
„То је Босна и Херцеговина, земља у којој је веома тешко успоставити функционисање због немогућности базичног договора, због концепције како је направљена, тако да је стално у неком ишчекивању. То није решење, формирање власти је само део неке врсте камуфлаже која треба да потврди да се нешто ради. И овај пут се виде различите политичке амбиције, Бошњака који би хтели да доминирају у свим процесима, па и у процесима формирања власти, без обзира на уставни поредак или на изборни закон и изборну структуру“, каже Додик.
Бошњаци, додаје Додик, покушавају да се наметну као најважнија нација:
„Овај пут то не може. Република Српска (РС) је свесна свог положаја и својих права на нивоу БиХ и ништа не очекујемо да нам Бошњаци дају, него очекујемо да оно што припада РС, Србима, а у уставу пише да РС бира једну трећину министара. Од девет, то је три. Према томе, нама нико ништа не треба да дâ, ми то имамо загарантовано Уставом.“
Разлог који се наводи за одбијање да се формира Савет министара је МАП.
— МАП, тај план за приступање НАТО-у. Онда они нама кажу да то није учлањење у НАТО. Али тамо пише да је то план за приступање. Па шта је онда то? Ако сте у првом кораку одлучили да идете тамо, у трећем кораку ће вас питати што сте одлучили да се крећете ка томе. РС је јасно рекла и ми не калкулишемо тим ставом, Србија је војно неутрална. Бошњаци инсистирају на НАТО-у, као да је питање избора или потврђивање Савета министара ствар одлучивања о НАТО-у. То нигде не пише. Ми са НАТО-ом имамо сарадњу у оквиру Партнерства за мир, имамо сарадњу у оквиру ИПАП-a и ту се одвијају многе од тих активности. И у овом тренутку РС уопште није спремна да поставља питање даљих институционалних или уговорних јачања са НАТО-ом, имајући у виду наше опредељење о војној неутралности.
Управо сте се вратили са састанка са патријархом и ускоро путујете у посету Ватикану. БиХ има развијену сарадњу са Ватиканом, прошле године су сва три члана Председништва била у посети папи, потом је у Ватикану био и министар иностраних послова Игор Црнадак, а папа је прошлог јуна посетио Сарајево. По чему ће се Ваша посета разликовати?
— БиХ има уговорни однос са Ватиканом и са Српском православном црквом. Немамо са Исламском заједницом, која тражи много више него што имају католичка и православна црква. Захтеви Исламске заједнице су слични ономе што је Алија Изетбеговић написао у „Исламској декларацији“. Председништво неће одлучити у њихову корист и она може да добије исти уговор какав је добила Католичка црква и СПЦ. То ће вероватно бити део разговора који ћу обавити са папом, али треба приметити да сам ја позван да се сретнем са папом и његовим државним секретаром. Ово је, по карактеру, међудржавна посета, коју остварујем са позиције председавајућег Председништва БиХ, а на дневном реду биће и питања за дешавања у свету. Исто тако, покушаћу да објасним наше гледање на оно што су усташе учиниле Србима и потребу да се то разуме у свету. Желим да га упознам да смо господин Вучић и ја одлучили да изградимо спомен-парк на месту где је био Јасеновац, да се прикаже страдање и да се пошаље порука мира.
Скоро сте у јавност изашли са информацијом да је у Сарајеву формиран британски штаб за борбу против „малигног руског утицаја“. То није први пут да се тако нешто дешава. Пред изборе је дошло 40 британских специјалаца по истом задатку.
— Они су били задужени да се боре за своје фаворите на изборима, а то нисам био ја. Па ипак сам прошао. Дакле, ни они носу свемогући. До нас је овде, ми им превише дајемо значаја. Ако већ знамо да су овде, онда се томе треба супротставити. Ми смо у то време јурили те људе.
Како сте их јурили?
— У Бањалуци смо закаснили пола сата да покупимо неколико њих. За пола сата су нам отишли, иначе бисмо их похапсили. Сада знамо и не треба сумњати у то што ми знамо — Британци наивно верују да ће на тај начин покушати да се сузбију осећаји овог народа према Русији. То је немогуће, то је глупост! То је илузија; то је само трошење пара и покушај убацивања још више неразумевања између нас Срба и Британаца који су овде упорно присутни. Овај пут, формирали су обавештајни центар, који води Муслиман у Сарајеву. Они наводно имају намеру да евидентирају оне који су промотери руског утицаја, желећи да покажу да је то све организовано и да неко сваки дан добија неке задатке, што, наравно, није тачно. Имају проблем са једном ноторном чињеницом, а то је да овај народ истински осећа братство са Русијом и приврженост Русији. Егзактно могу да потврдим да нема никаквог малигног утицаја, то је потпуна погрешка те службе која то ради.
Малигни утицај овде имају Британци. То је малигни утицај, јер они желе застрашивањем, подметањем, лансирањем афера да се боре против „руског утицаја“. Али имају проблем јер овде сваки човек осећа поштовање према Русији и ономе што Русија ради. Био сам са Путином најмање десет пута, никада није рекао да нешто треба да се уради, увек је питао како може да помогне и замолио је да чувамо мир. Ако је то малигни утицај, онда сам ја први на списку руских људи.
Косовски Албанци покушавају да ураде нешто слично ономе што је Британија урадила у УН, предлажући декларацију о Сребреници, којом би српски народ био означен као геноцидни народ. Албанци сада у америчком Kонгресу покушавају да прогурају резолуцију о Косову и Метохији.
— Имам поверење у Трампову политику, мислим да он разуме ситуацију овде, без обзира што за три године свог мандата није успео да победи оно што се зове дубока држава. али његове поруке из кампање и с почетка власти говоре о томе да промовише политику јачања Америке, која подразумева немешање у унутрашње ствари других држава. Бивша америчка политика не само да се мешала, него је управљала макропроцесима у БиХ. У том погледу познато је да је та бивша америчка политика подржавала албанску политику на Балкану и да је та бивша америчка политика промовисала причу о Косову као преседану, а да РС, која је у готово идентичном окружењу, условима и процесима, каже – има да ћутите и будете тамо. Има много држава које отказују признање Косова, јер је оно било шпекулативно — многима је било лакше да признају Косово него да имају проблем са Американцима. Оно што су Албанци научили јесте да ако имате новац у Америци, можете да обезбедите подршку за своје политичке идеје. Али има и један друга димензија — пре смо се сви тресли од америчких декларација и изјава. Данас то више није толико важно. Увек је важно шта каже Америка, али не толико колико је било важно пре. Данас свет није исти, данас то није свет моћне Америке, данас је свет структуриран на различите начине. Када узмете ситуацију пре десет година, где су Американци били центар војне, политичке и финансијске моћи… Данас то више није тако. Јесте, Америка остаје најмоћнија војна сила, али више није најмоћнија политичка и финансијска сила.
Та прича, Албанци и Американци рецидив је прошлости. Да су Американци могли да наметну причу о Косову као чланици УН, они би то урадили. Међутим, нису успели да то ураде. То говори о томе колика је њихова политичка моћ.
https://rs.sputniknews.com/