Лева партија Немачке (Die Linke) предлаже ревизију Даблинског споразума према којима мигрант који улази на територију Европске уније може бити регистрован искључиво у земљи првог преласка границе. Према мишљењу левице, које су изнели у свом изборном програму, саме избјеглице морају одабрати где ће остати. Очигледно је да мигранти, по правилу, више воле Немачку. Штавише, чак и оне избеглице које немају довољно законских основа да остану у земљи, и даље не желе да се врате кући из Немачке. Посебан проблем су имигранти из Сирије, земља је још увек несигурна. Штавише, у том контексту, повећан је број антимигрантских осећаја међу немачким грађанима.
Према подацима немачке владе ове године се само 77 миграната из Сирије обратило немачкој влади за финансијску помоћ ради враћања кући. Такву помоћ пружају немачке власти онима који се добровољно одлуче да напусте Немачку и врате се у своју домовину. Укључује плаћање карата и 200 еура за непредвиђене трошкове по особи. Ово такође предвиђа “подизање” износа од 1.000 евра по одраслој особи и 500 евра по детету. Максимални износ за породицу је 3.500 евра, а у случају да је одлазак планиран унапред, додатних 500 евра биће додато пре завршетка поступка регистрације избегличког статуса.
Па ипак, мигранти не користе активно ову подршку, јер повратак у Сирију још увек може носити озбиљне ризике. Немачка влада још увек није признала ову земљу као сигурну, а међународне организације за људска права такође позивају на суздржавање од присилних депортација људи.
Међутим, чини се да ће чак и уклањање статуса несигурне земље мало повећати проток Сиријаца који се враћају кући. Они преферирају да буду смештени у Немачкој, да добију службени статус мигранта, што подразумева плаћање накнада које се могу успоредити с накнадама за незапослене за немачке држављане. Они који из више разлога не могу да добију службени статус, покушавају све време продужити у Савезној Републици Немачкој – они губе документа и беже из логора. Као што је наведено у немачким медијима, он чак достиже крајње границе: документи и маркице нестају из градских канцеларија оделења за имигрантске послове – већ постоје два таква случаја у Берлину, од којих се један догодио пре само неколико дана.
Истовремено, према информацијама Бундестбанке (Немачка централна банка) дознаке у Сирију из Немачке повећале су се 10 пута – током прошле године Сиријци су пребацили око 200 милиона евра у своју домовину, чији је значајан еио очигледно корист од мигранатског статуса. Подсетимо да је према Савезној агенцији за рад, међу мигрантима незапослених – више од 57%.
Истовремено, антимигрантски осећаји јачају међу немачким грађанима. То потврђује и најновије социолошко истраживање спроведено уз подршку Фондације Фридриха Еберта, уз подршку Социјалдемократске партије Немачке (СПД). Таква анкета се проводи сваке две године и мери ниво екстремистичког расположења у друштву. Према последњим подацима, у фебруару 2019. године 54,1% грађана Савезне Републике Немачке припадају расељеним лицима са предрасудама – скоро сваки други.
Од почетка сукоба, око шест милиона људи напустило је Сирију, према званичним подацима, око милион их се сада населило у Немачкој. У међувремену, према речима Министарства унутрашњих послова земље, још један талас прилива миграната упоредив са 2015, немачка економија можда неће издржати. Узимајући у обзир све горе наведене факторе, жеља Левице да мигрантима да могућност да изаберу своју земљу уласка неће имати подршку ни у политичким круговима ни у друштву. Међутим, ФРГ нема јасан одговор на то како решити проблем миграције, што је један од главних домаћих политичких и економских изазова за наредне године.