Премијер Северне Македоније Зоран Заев огласио се поводом две године од насиља у македонском Собрању.
Заев је истакао и да крв проливена овог дана у циљу заустављања зла треба да буде замењена грађанским гласом који позива ка будућности, преноси портал Плусинфо.
„Данашњи датум, 27. април, представља аларм за политике подељености и политикама усмереним ка личним интересима. На овај дан пре две године смо спасили нашу земљу од злих намера. На овај дан, у дому грађана, одбранили смо демократију и стали на пут аутократији“, изјавио је Заев у родном граду Струмица.
Македонски премијер такође је додао да данашњи датум подсећа на обавезу, како је казао, да се никада не понови гажење људских права и слободе, те да крв проливена овог дана буде замењена грађанским гласом који нас позива ка будућности.
„Ово су времена када су заједништво и напредак једина опција која доноси бољитак нашој земљи“, додао је Заев.
Како је Заев рекао, македонски народ увек доноси исправне одлуке.
„Изазови увек постоје, а од наше одлучности и исправности наших одлука зависи наша будућност, будућност наших деца и будућност државе“, закључио је Заев.
Пре две године, 27. априла, догодило се насиље у македонском Собрању, након што је маса грађана ушли у зграду македонске скупштине и напала посланике актуелне владајуће коалиције збор избора Талата Дзаферија за председника ове институције.
Посланици из опозиционог ВМРО-ДПМНЕ тада су осудили насиље и велики број повређених посланика, али су правдали упад грађана као једини начин, како су наводили, за очување уставног поретка од незаконитог избора новог председника Собрања.
Са друге стране, посланици владајуће коалиције Социјалдемократског савеза и ДУИ овај напад су окарактерисали као изрежирано сценарио Николе Груевског како не би дозволили смену власти.
Случај 27. априла и даље је актуелан у македонској јавности због бројних контроверзи у вези процесуирања починилаца насиља. Посланици из редова ВМРО-ДПМНЕ који су тада отворили закључане врате македонског Собрања и пустили масу да уђе у зграду ослобођени су на основу специјалног закона о амнестији који је по хитној процедури изгласан у Собрању. Иначе реч је о посланицима који су након ослобађања гласали за ревидирање македонског Устава и промену уставног имена, што је довело до њиховог искључење из опозионог ВМРО-ДПМНЕ.
У случају „27. април“ оптужени су и бивши македонски премијер Никола Груевски, бивши председник Собрања Трајко Вељановски, као и бројни функционери из редова ВМРО-ДПМНЕ.
Такође у овом случају је осуђено преко 10 лица за дело терористичко угрожавање уставног поретка, између којих је и бивши директор македонског Бироа за јавну безбедност Митко Ццавков који је добио 18 године затвора.